Lokal press
Dusko Medic, Nedim Sejdinovic, Tijana Blagojev, Lela Milivojevic, DM media
7/13/2023
Ukupan broj odgovora na anketu 181.
Osnovni podaci ispitanika
Pol ispitanika
| x | |
|---|---|
| Muski | 95 |
| Zenski | 86 |
Članstvo ispitanika u udruženjima
| Var1 | Freq |
|---|---|
| 0 | 9 |
| UNS | 20 |
| NUNS | 60 |
| DNV | 2 |
| NDNV | 25 |
| Nisam clan | 65 |
| Ispitanici su na odgovor drugo na pitanje kojem udruzenju pripadaju su odogovorili |
|---|
| Drustvo novinara Srbije na Kosovu |
| Bio sam clan novinarskih udruzenja, ali nisam zadovoljan njihovim radom. U praksi se ispostavilo da je u pitanju uska grupa ljudi koja cuva svoje interese. |
| Medunarodnog udruzenja the IARJ |
| Clan sam i NDNV-a i NUNS-a |
| NUNS, AIPS, USNS |
| RAB Srbija |
| ranije clan NUNS-a, sada formalno nisam clan nijednog udruzenja |
| Novinarke protiv nasilja prema zenama |
| UNS i NUNS |
Mediji ispitanika
Isitanici rade u ukupno 104 razlicitih medija.
Tabelu sa spiskom medija i brojem ispitanika uposlenih po mediju pogledajte dole.
| Var1 | Freq |
|---|---|
| Agencija Frans Pres | 1 |
| Agro press | 1 |
| Agroklub rs | 1 |
| Al Jazeera Balkan | 1 |
| ANEM | 1 |
| ATA Media | 1 |
| Atlatszo Vajdasag | 1 |
| Audio i video produkcija JSP, koja svoje emisije emituje na TV N1 | 1 |
| Autonomija | 2 |
| Becejski mozaik | 1 |
| Behar TV | 1 |
| Beta | 6 |
| BIRN | 2 |
| Bloomberg Adria | 1 |
| Boom93 | 1 |
| Centar Preds | 1 |
| Cenzolovka | 1 |
| CINS | 1 |
| Danas | 10 |
| Dnevnik Vojvodina Press | 1 |
| DW | 1 |
| Energetski portal | 2 |
| Euronews Srbija | 4 |
| European Western Balkans | 1 |
| Fondacija Sloboda Stampe | 1 |
| Fonet | 1 |
| Frilenser | 7 |
| Glas Sumadije | 1 |
| IN Medija | 1 |
| Info media press d.o.o. | 1 |
| Informer | 1 |
| InfoVranjske VOM - Vranjski online magazin | 1 |
| Insajder TV | 1 |
| Internet portal Far | 3 |
| Istinomer | 1 |
| Javniservis.rs | 1 |
| Juzne vesti | 1 |
| Kaleidoskop media | 1 |
| Karakter | 1 |
| Kopernikus RTV Sid | 1 |
| KV novosti on line | 1 |
| List Zrenjanin | 1 |
| Loznicke novosti | 2 |
| Maglocistac | 1 |
| Magyar Szo Novi Sad | 1 |
| Medija centar Beograd | 1 |
| N1 | 12 |
| NDNV | 2 |
| Ne radim sada. Bio sam u vise lokalnih novina i televizija. TV “E-Stars” TV “Alfa” TV “Lav” Nedeljnik “Vesti” Nedeljnik “Uzicka nedelja” | 1 |
| Ne radim u medijima | 1 |
| Ne radim u medijima, clanica sam akademske zajednice koja proucava medije i obucava studente novinarstva. | 1 |
| Nedeljnik | 1 |
| Nedeljnik “Ekspres” | 1 |
| Nezavisna TV produkcija i portal “EKO VEST” | 1 |
| NID Kompanija “Novosti” AD | 1 |
| Nin | 1 |
| NIPD Rec naroda | 3 |
| NIU Ruske slovo | 2 |
| Nova ekonomija | 1 |
| Novi magazin | 4 |
| Ozon Media | 1 |
| Pancevo Si Ti | 1 |
| Podrinske | 1 |
| POP Forum | 1 |
| Portal Biznis u regionu | 1 |
| Portal o invalidnosti, internet medij Organizacije za podrsku zenama sa invaliditetom …IZ KRUGA - VOJVODINA | 1 |
| Portal Odjek | 1 |
| Portal Potiski News | 1 |
| Radio 021 | 1 |
| Radio Beograd | 2 |
| Radio Kosovska Mitrovica | 1 |
| Radio Zlatousti | 2 |
| Reuters | 1 |
| Ringier | 1 |
| Romski Medijski Servis | 1 |
| RSE | 1 |
| RTS | 9 |
| RTV | 12 |
| RTV Pink | 1 |
| Sandzak TV Novi Pazar | 1 |
| Slobodna Bosna | 1 |
| srbijasport.net | 1 |
| Sremske novine | 2 |
| Sto plus radio | 1 |
| Takovske novine | 1 |
| Televizija 5 Uzice | 1 |
| TV Forum | 1 |
| Tv Most Zvecan - dopisnistvo Bg | 1 |
| TV Pancevo | 1 |
| Udruzenje novinara Srbije | 1 |
| Vamedia Nova | 1 |
| Vecernje novosti | 1 |
| Vesti i radio | 1 |
| Vip News Service | 1 |
| VOICE | 2 |
| Vreme | 5 |
| WDR | 1 |
| Webinfo portal | 1 |
| www.glaspress.rs | 1 |
| www.mojnovisad.com | 1 |
| Zelena TV Zdravlje, TV Koreni | 1 |
| Zig info | 1 |
| ZTZ Media | 1 |
Status zaposlenosti anketiranih
| Var1 | Freq |
|---|---|
| 0 | 24 |
| Ugovor na neodredeno vreme | 108 |
| Ugovor na odredeno vreme | 12 |
| Ugovor o angazovanju | 37 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Frilenser |
| Volonter |
| Partnerska saradnja |
| Vlasnik |
| Nemam ugovor |
| Zamrznut radni odnos |
| Frilenser |
| Vlasnik |
| Frilenser |
| Ne radim zbog povrede na poslu. |
| Volonter |
| Nemam ugovor |
| Vlasnik |
| Vlasnik |
| Penzioner |
| Saradnik |
| Vlasnik |
| Nezaposlena sam |
| Volonter |
| Volonter |
| Ugovor o poslovno-tehnickoj saradnji |
| Volonter |
| Nemam ugovor |
| Penzioner |
Pripadnost asocijacijama medija za koje rade ispitanici
| Var1 | Freq |
|---|---|
| 0 | 14 |
| Asocijacija medija (ASMEDI) | 10 |
| Lokal pres | 19 |
| ANEM | 5 |
| AOM | 12 |
| Nemam informaciju | 75 |
| Nije clan | 46 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| AMPEK Kosovo |
| Nije clan navedenih asocijacija, ali je clan federacija novinara EFJ i IFJ |
| Moja TV produkcija nije, a za televiziju N1, gde emitujemo, ne znam |
| EBU |
| Clanica je EBU-a, CIRCOM-a i DAME |
| IAB Srbija |
| Medunarodna nenovinarska mreza |
| Mreza lokalnih medija juzno od Beograda |
| Nezaposlena sam. |
| Kao novoosnovani medij jos uvek nemamom mogucnost uclanjenja ali cemo nakon isteka sest emseci postati clanica Local Press-a |
| Udruzenje crkvenih emitera SPC |
| SEENPM |
| Comnet, ako je to asocijacija |
| Ne radim u mediju |
Pokrivenost rada medija za koje rade ispitanici
| Var1 | Freq |
|---|---|
| 0 | 36 |
| Nacionalni | 39 |
| Javni servis | 20 |
| Lokalni/regionalni | 47 |
| Na jeziku nacionalnih manjina | 13 |
| Mediji civilnog drustva | 26 |
| Ispitanici su na odgovor odogovorili |
|---|
| Kablovska televizija |
| Kablovska televizija i portal |
| Sirok dijapazon |
| Bilten za pretplatnike u zemlji i inostranstvu |
| Kablovska televizija i portal |
| Kablovska televizija |
| Nezavisni medij |
| Kablovska televizija |
| Strani |
| Kablovska televizija |
| Kablovska televizija |
| Dnevna novina i portal |
| Kablovska televizija |
| Web portal koji se bavi pitanjima profesionalnog novinarstva I bezbednosti novinara |
| Strani |
| Deo evropske televizijske mreze |
| Veb stranica |
| Agencija |
| Medij prvenstveno namenjen dijaspori, ali i publici u Srbiji |
| Nacionalni, ali i internacionalni jer saradujemo sa centralom u Briselu i drugim afijlijacijama sirom Evrope |
| Privatna foto agencija |
| Strani |
| Drustvene mreze |
| Agencija |
| Specijalizovani onlajn portal |
| Nezaposlena sam. |
| Odsek za medijske studije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu |
| Veb stranica |
| Preduzece za davanje medijskih usluga |
| Agencija |
| Strani |
| Kablovska televizija |
| Komercijalni (privatni) |
| Strani |
| Regionalni portal |
Vrsta medija za koje rade ispitanici
| Var1 | Freq |
|---|---|
| 0 | 30 |
| Stampani medij | 36 |
| Onlajn medij | 67 |
| Televizija | 37 |
| Radio | 11 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Agencija |
| Stampani mediji, onlajn mediji, televizija, radio |
| Elektronski bilten |
| I stampani i onlajn |
| Platforma koja podrazumeva TV, digital, analitiku |
| I stampani i onlajn |
| Multimedijalni online portal |
| Agencija |
| I stampani i onlajn |
| Agencija |
| Agencija |
| I stampani i onlajn |
| Televizija i onlajn medij |
| Stampani mediji, onlajn mediji, televizija |
| Pa nije samo ovo ili ono. |
| Televizija i onlajn medij |
| Stampani medij, onlajn i radio |
| I stampani i onlajn |
| Nezaposlena sam, povremeno radim analize medijskog izvestavanja za grupu Novinarke protiv nasilja prema zenama. |
| I stampani i onlajn |
| I stampani i onlajn |
| Odsek za medijske studije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu |
| I stampani i onlajn |
| Multimedijalna organizacija |
| Agencija |
| Radio i TV |
| I stampani i onlajn |
| Televizija i onlajn medij |
| Tekst, foto i video |
Pitanje broj 8: U kojoj meri ste upućeni u sadržaj Medijske strategije i pratećeg Akcionog plana?
| Min | Srednja | Medijana | Max |
|---|---|---|---|
| 1 | 2.712707 | 3 | 5 |
| pitanja8_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| POTPUNO SAM NEUPUCEN/A | 32 | 17.68 |
| UGLAVNOM SAM NEUPUCEN/A | 34 | 18.78 |
| DONEKLE SAM UPUCEN/A | 77 | 42.54 |
| UGLAVNOM SAM DOBRO UPUCEN/A | 30 | 16.57 |
| VEOMA SAM DOBRO UPUCEN/A | 8 | 4.42 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| ne shvatam ni sam pojam |
| Udruzenja novinara se nisu potrudila da organizuju radionice od redakcije do redakcije i upute novinare o ovoj tematici. |
| U situaciji u kojoj se krse osnovni principi slobode govora i novinarstvo izvrgava ruglu, pomalo mi je besmisleno unapredjivanje medijske regulative |
| Jako slabo informisan. |
| Nisam upucen |
| ne zanimam me sta pise u nekom papiru koji su doneli radikali |
| Drzavni organi kao potpisnik, nisu ozbiljni u provodenju oba dokumenta; koriste ih kao formalni paravan u medunarodnim odnosima. |
| Informacije o Medijskoj strategiji i Akcionom planu su za nas sa lokala skoro nedostupne. One relevantne. |
| 4 |
| Nisam video kako mogu pomoci pa mi je zato, nazalost, promaklo. |
| Izrada Strategije se toliko rastegla da sam sve ove godine pogubio konce tog dokumenta |
Pitanje broj 9: Smatram da Medijska strategija i njena implementacija
| Min9 | Srednja9 | Medijana9 | Max9 |
|---|---|---|---|
| 1 | 3.234783 | 3 | 5 |
| pitanja9_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NIKAKO NE MOZE DOVESTI DO POBOLJSANJA MEDIJSKE SCENE I POLOZAJA NOVINARA I MEDIJA | 7 | 3.87 |
| UGLAVNOM NE MOZE DOVESTI DO POBOLJSANJA MEDIJSKE SCENE I POLOZAJA NOVINARA | 17 | 9.39 |
| DELIMICNO MOZE DOVESTI DO POBOLJSANJA MEDIJSKE SCENE I POLOZAJA NOVINARA | 51 | 28.18 |
| UGLAVNOM MOZE DOVESTI DO POBOLJSANJA MEDIJSKE SCENE I POLOZAJA NOVINARA | 22 | 12.15 |
| MOZE DOVESTI DO ZNACAJNOG POBOLJSANJA MEDIJSKE SCENE I POLOZAJA NOVINARA I MEDIJA | 18 | 9.94 |
| NA | 66 | 36.46 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Dokle god su za implementaciju (kao i kontrolu/proveri implementacije) zaduzeni drzavni organi zavisni od politickih stranaka koje urusavaju medijsku scenu - nema promena na bolje. |
| Implementacija je veoma vazna. I dosadasnji okvir je dobar ali se ne sprovodi |
| Umesto rada na papirima prvo treba uciniti sve da se medijski zakoni primenjuju, kazniti medije koji drasticno krse eticke norme, npr sprovesti suvislo projektno finansiranje medija i spreciti netransparentno finansiranje rezimskih medija iz javnih izvora… |
| Akcioni planovi se ne sprovode u dovoljnoj meri |
| Ukoliko se primeni, ukoliko se drzavni organi odluce da je primene. |
| 3 |
| Mada ce borba sa ovom vlascu da potraje |
| mogla bi da doprinese kada bi se sprovodila, buduci da se ne sprovodi onda ne moze ni da doprinese |
| krajnje je vreme da se medijska scena uredi tako da na njoj postoje mediji koji nisu u iskljucivom vlasnistvu ljudi bliskih aktuelnoj vlasti i pod kontrolom iste |
Pitanje broj 10: kojoj meri ste zadovoljni dosadašnjom implementacijom mera iz Medijske strategije?
| Min10 | Srednja10 | Medijana10 | Max10 |
|---|---|---|---|
| 1 | 1.921739 | 2 | 4 |
| pitanja10_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| POTPUNO SAM NEZADOVOLJAN/A | 33 | 18.23 |
| UGLAVNOM SAM NEZADOVOLJAN/A | 60 | 33.15 |
| DONEKLE SAM ZADOVOLJAN/A | 20 | 11.05 |
| UGLAVNOM SAM ZADOVOLJAN/A | 2 | 1.10 |
| NA | 66 | 36.46 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Mislim da nadlezni organi nisu preterano zainteresovani za ikakve promene u cilju slobode medija. |
| Koliko sam upoynat, Medijska strategija se ne primenjuje |
| Izvori vlasti i novca ocigledno ne zele da polozaj novinara koji nisu pod njihovom potpunom kontrolom bude bolji, ili barem podnosljiv |
Pitanje broj 11: Da li ste do sada primetili neke efekte sprovođenja Medijske strategije?
| Var1 | Freq |
|---|---|
| DA | 8 |
| NE | 107 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Postojanje Stalne radne grupe za bezbednost novinara, brza reakcija u slucaju napada na novinare sto se odnosi i na onlajn prostor (mada je to i dalje ograniceno), redovna primanja novinara i postepeno (ali i dalje sporo) povecanje plata… |
| UNS se u vecoj meri bavi sindikalnim temama koje ukljucuju analizu kolektivnih ugovora i sindikalnih aktivnosti. O radnim pravima novinara se u proslosti manje pisalo i pricalo. Bice organizovane i edukacije za novinare, na kojima ce nauciti kako da ostvaruju svoja radna prava. Ipak, to je samo pocetak. |
| Negativne efekte, na stetu ozbiljnih medija koji posluju po zakonu, imaju odgovarajuci broj zaposlenih, idu na dogadaje… Na delu je “bum” internet medija sa jednim licem i “copy-paste” novinarstvo, nelojalna konkurencija, obesmisljeni medijski konkursi (koji su i u osnovnoj ideji neprilagodeni srpskoj medijskoj sceni, trzisnim uslovima i najstetniji su za lokalce)… |
| efekte ranijih Strategija, ove/tekuce ne. |
| Samoregulacija. Interni eticki medijski kodeks |
| Konstatujem da je situacija jos gora - aktuelna hapsenja i ostali napadi na novinare |
Pitanje broj 12: Da li ćete ubuduće više pažnje posvećivati ovoj temi?
| Var1 | Freq |
|---|---|
| DA | 105 |
| NE | 15 |
| Ne znam | 61 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Upravo sam se zainteresovao. |
| Nuzno potrebne informacije za sve koji rade u novinarskoj struci i medijima |
| Nemam mnogo nade u primenu dokumenta, imajuci u vidu drustvene, posebno politicke prilike. |
| Da. Mislim da je nisam dovoljno uzimala u obzir |
| Zato sto je nedovoljno jasno predstavljena novinarima na koje prevashodno utice |
| Pa da pokusam da shvatim |
| Dokumenti koje se ne sprovode su mrtvo slovo na papiru |
| Zato sto se tice u kom pravcu ce ici moja profesija. |
| Zato sto verujem da bi Medijska strategija mogla konacno da doprinese uspostavljanju kvalitetnije medijske scene sa jasnijim pravilima i preporukama za profesionalnije izvestavanje i transparentnije finansiranje medija |
| Da usaglasene mere ne bi ostale mrtvo slovo na papiru, ne treba propustiti nijednu reakciju, opomenu ili kritiku relevantnih aktera. Jer ovakva medijska scena vodi samo daljem urusavanju profesije novinara, ka cenzuri i autocenzuri, sto za posledicu ima (u zemlji s niskom medijskom pismenoscu) neadekvatno informisanje gradana. Uz manipulisanje cinjenicama i propagandno izvestavanje tabloida, slika medija je sve tuznija i stanje je alarmantno - za hitnu i snazniju reakciju, koju nesto ne vidimo. |
| Odgovor je isti kao kod pitanja o mogucnosti boljitka. Dakle, ne verujem ovoj vlasti, a malo poverenja imam i u udruzenja |
| Volela bih da vise znam o temi |
| Odgovor nije ni da ni ne, jer mislim da smo I kao I medij I pojedinci dosta se tome posvecivali |
| Smatram da ce to ostati mrtvo slovo na papiru, kao i kod prethodnih resenja. |
| Zato sto je madijska strategija neophodna kako bi se situacija u madijima popravila |
| Usled licnih obaveza. |
| Poslednjih godina se manje bavim novinarstvom. Preorijentisao sam se za autorski rad na dokumentarnim filmovima. |
| Zato sto smatram da se mora uvesti red u medijima i da su ovakva dokumenta osnova, polazna tacka |
| Problem nije nedostatak moje paznje, nego politicke volje za implementaciju |
| Mislim da je vazna. |
| Da dopunim svoje informacije o toj temi |
| Ako dodje u parlament |
| Zbog toga sto smatram da se postojeca pravila ne primenjuju u potpunosti, odnosno da malo toga zavisi od same strategije. |
| Kozmeticke promene mogu da donesu samo neka poboljsanja, a nama je potreban totalni reset |
| Da bih mogla da pratim primenu |
| Goli opstanak. |
| Jer je vazna za funkcionisanje profesije, ali i poboljsanje ipsteg stanja u drustvu |
| Medijska strategija je u ovim uslovima mrtvo slovo na papiru |
| Besmisleno je bez korenite drustveno-politicke promene. |
| Zbog bavljenja temom slobode medija |
| Nisam u medijima. Imao sam visegodisnji oporavak i ne radim u medijima. Sest godina bio sam nezaposlen. |
| Zbog medijske situacije. |
| Jer je vazno da se medijska scena upristoji |
| Moram zbog poslovanja firme |
| Kao i u drugim oblastima, donosenje strategija ne obezbeduje realizaciju proklamovanih ciljeva |
| Sprovodjenje medijske strategije mora imati za posledicu slobodu i nezavisnost medija . |
| Mislim da niti jedna strategija do sada nije dala rezultate |
| Ako mi ne bude u vidokrugu, tesko. |
| Ne znam koliko cu imati vremena da se bavim time. |
| Ovi vazni dokumenti cekaju drzavnu primenu, pre toga je to tek lepa ideja. |
| Zbog toga sto ne postoji spremnost institucija, niti velikog dela medijske zajednice da se o toj temi otvori javna debata. |
| Vazno je za regulisanje uzus profesije. |
| Zbog vaznosti teme, kasnjenja realizacije Medijske strategije i potrebe da se stvori siri medijski front. |
| зато што је од великог значаја за опстанак локалних медија |
| Za sada ne, bespredmetno je |
| Neizvesni su dani pred nama |
| Недостатак поверења у доносиоце одлука на свим нивоима али и у еснафска удружења |
| Interesuje me ta tema |
| Zato sto je nezavisna kontrola medija sa implementacijom iste jedini nacin za zastitu etike. |
| Vazna tema narocito za nas sa lokalnog nivoa |
| Jer ce uticati na moj rad. |
| Hocu zato sto zelim da svedocim kolike razmere moze dosegnuti ignorisanje primene Vladinog strateskog dokumenta od te iste Vlade. Dosadasnji stav Vlade dovodi u pitanje smislenost nekog buduceg angazmana u toj sferi. |
| Nije mi tema interesantna. |
| Zato sto je vazno da znam vise o tome. |
| Kada saznam vise, znacu i precizniji odgovor. |
| U meri u kojoj me se medijska strategija bude ticala, kao i profesionalizma u medijima praticu. |
| Zato sto donosenje Medijske strategije i Akcionog plana nije dovoljno pojasnjeno i retko se govori o vaznosti ova dva dokumenta. |
| Vise ce se o tome pricati |
| Zato sto mi je deo posla. |
| … Општа интелектуална информисаност и струковна упућеност са могућношћу личног доприноса у раду . |
| Samo informisan mogu doneti odluku o daljem delovanju |
| Zbog znacaja strategije. |
| To nam je posao u novinarskom udruzenju i nasim medijima. |
| To mi je deo posla. |
| Zato sto nasa profesija nikada nije bila u gorem polozaju |
| nisam u prilici |
| Da, jer se sa primenom Strategije znacajno kasni, sa kljucnim elementima kao sto su izmene medijskih zakona, obezbedjivanje nezavisnosti REMa, cime bi se obezbedila drugacija raspodela nac.frekvencija, pluralizam na med. sceni, a sve to je ono sto aktuelna vlast koci jer grcevito drzi dominaciju u medijskoj sferi kao najjacu polugu vladanja. Za normalizaciju medijske scene fali politicka volja, koje sigurno nece biti, a kada bi do sprovodjenja Strategije doslo bar delimicno, to bi dovelo do potpune izmene drustvene i politicke slike Srbije….zacarani krug…. |
| Zato sto nisam imao vremena da se informisem |
| Nedovoljno pratim pitanja koja se ticu Medijske strategije i Akcionog plana. Potrebno je i tome posvetiti vise paznje, uprkos tome da se ovi dokumenti gotovo ignorisu i nisu dovoljno dobro izradeni. |
| Delimicno daje rezultate. Ocekujem politicke promene i delimicno oslobadanje medijske scene |
| dok ne pocne da funkcionise drzava i drzavne institucije nema smisla baviti se drzavnim strateskim dokumentima |
| Jer je to potrebno za isceljenje drustva u kome zivim, a samim tim i ljudima koji rade u novinarstvu |
Pitanje broj 13: Koliko medijski radnici u Srbiji, prema vašim uvidima, generalno imaju saznanja o aktuelnoj Medijskoj strategiji, njenom sadržaju, implementaciji imogućim implikacijama?
| Min13 | Srednja13 | Medijana13 | Max13 |
|---|---|---|---|
| 0 | 2.033149 | 2 | 4 |
| pitanja13_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 11 | 6.08 |
| SMATRAM DA SU POTPUNO NEOBAVESTENI | 27 | 14.92 |
| SMATRAM DA SU UGLAVNOM NEOBAVESTENI | 92 | 50.83 |
| SMATRAM DA SU DELIMICNO OBAVESTENI | 47 | 25.97 |
| SMATRAM DA SU UGLAVNOM DOBRO OBAVESTENI | 4 | 2.21 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Obavesteni su nekako - mozda cak u dovoljnoj meri - ali su, naravno, nemocni da ista urade da bi stvari krenule nabolje. U srpskim medijima puno je onih koji su “novinari”, a ne pravi novinari, i to je jedan od najvecih problema. Piskarala proizvode takvo piskaranje, ali je stanje katastrofalno u istoj meri i u elektronskim medijima |
| Udruzenja novinara se nisu potrudila da objasne novinarima znacaj ovog problema. |
| Ne mogu da procenim |
| Ozbuljnije informacije o Medijskoj strategiji dostupne su samo uzem krugu ljudi |
| Bili bi bolje obavesteni da se Medijska strategija dosledno primenjuje posto bi shvatili njenu svrsishodnost. |
| Ne znaju skoro nista. |
| Gledaju od cega se zivi |
| Ja sam neupucen pa je tesko reci, ali mislim da su kolege iz nezavisnih medija mnogo upoznatije |
| Vlast nas je dovela u stanje da ne verujemo niosami sebi |
| Mislim da je nacin na koji se prezentuje rad na medijskoj strategiji previse u strucnom domenu, odnosno da novinari koji nemaju iskustva u radu na takvim projektima ne misle da mogu da adekvatno razumeju sadrzaj |
| mislim da je mnogo onih koji uopste nisu informisani, ali ima i znacajan broj onih koji su izuzetno dobro obavesteni |
| Zato sto medijima koji su uz vlast, a brojniji su, i ne odgovara da javnost i radnici u medijima budu bolje obavesteni |
Pitanje broj 14: Do koje mere smatrate da je Medijska strategija Srbije 2020-2025 na adekvatan način prezentovana medijskim radnicima u Srbiji?
| Min14 | Srednja14 | Medijana14 | Max14 |
|---|---|---|---|
| 0 | 1.856354 | 2 | 5 |
| pitanja14_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 10 | 5.52 |
| SMATRAM DA JE POTPUNO NEADEKVATNO PREZENTOVANA MEDIJSKIM RADNICI | 49 | 27.07 |
| SMATRAM DA JE UGLAVNOM NEADEKVATNO PREZENTOVANA MEDIJSKIM RADNICIMA U SRBIJI | 89 | 49.17 |
| SMATRAM DA JE DONEKLE ADEKVATNO PREZENTOVANA MEDIJSKIM RADNICIMA U SRBIJI | 25 | 13.81 |
| SMATRAM DA JE UGLAVNOM ADEKVATNO PREZENTOVANA MEDIJSKIM RADNICIMA U SRBIJI | 6 | 3.31 |
| SMATRAM DA JE IZUZETNO ADEKVATNO PREZENTOVANA MEDIJSKIM RADNICIMA U SRBIJI | 2 | 1.10 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Privatnici koji drze medije jednostavno smatraju da su novinari niza bica, a oni polubozanstva ciji finansijski benefit nikako ne sme biti ugrozen |
| Novinarska udruzenja ne cine dovoljno. |
| Verujem da vecina medijskih radnika na lokalu uopste ne zna da tako nesto i postoji |
| Izrada Medijske strategije je trajala godinama sto je bilo propraceno u medijskim krugovima neposredno (putem predstavnika u Radnoj grupi) ili posredno (putem tekstova i priloga na tu temu). Onaj ko je zeleo da bude obavesten imao je mogucnosti da se informise o njenom sadrzaju. |
| Nedovoljno |
| Mislim da je manjkavost bila sto nije bilo vizuelno na drustvenim mrezama kroz recimo slikovitih prikaza stanja i projekcije |
| Ne znam da li je uopste na bilo koji nacin predstavljena novinarima, a o njoj su informisani obicno samo oni koji se bave medijima u svom sektoru |
| Ali je mnogi nisu primenili, a i nece, jer tako odgovara vlasti |
Pitanje broj 15: Šta po vašem mišljenju treba učiniti da bi se povećala svest i razumevanje Medijske strategije Srbije 2020-2025 među medijskim radnicima u Srbiji? Upišite odgovor.
| Ispitanici su odogovorili |
|---|
| Razgovor unutar redakcija |
| Promocija. |
| Obavesteni su nekako - mozda cak u dovoljnoj meri - ali su, naravno, nemocni da ista urade da bi stvari krenule nabolje. U srpskim medijima puno je onih koji su “novinari”, a ne pravi novinari, i to je jedan od najvecih problema. Piskarala proizvode takvo piskaranje, ali je stanje katastrofalno u istoj meri i u elektronskim medijima |
| Organizovanje seminara sa predstavnicima medijima koji bi se upoznavali da Medijskom strategijom, upoznavanje studenata novinarstva sa njenim postojanjem (kroz redovni nastavni plan ili kroz dodatne obuke ili gostujuca predavanja), pravljenje publikacija u kojima bi bile napisane kljucne stvari |
| Veca zastupljenost u medijima i bolja informisanoat |
| Ne znam |
| Mozda vise debate o najbitnijim resenjima u Strategiji i nacinima za efikasnu primenu. |
| Povecati vidljivost te teme u javnosti |
| Da medijsku strategiju kreiraju oni koji se zaista u to razumeju. I da je primenjuju oni koji to nece nikada uraditi. Dakle, baba za dedu, deda za repu… |
| Komunikacija i informisanje: Redovno obavestavanje medijskih radnika o napretku i implementaciji Medijske strategije putem dostupnih komunikacijskih kanala. To moze ukljucivati <U+200B><U+200B>redovna azuriranja, publikacije, vebinare i interaktivne platforme koje omogucavaju medijskim radnicima da prate i razumeju strategiju. |
| Organizovati sastanke sa urednicima svih redakcija kako bi se povecala svest o strategiji. |
| Mislim da je potrebno cesce ukazivati na njen znacaj i u vecoj meri govoriti o njenim opstim i posebnim ciljevima. Dobro je podsecati iznova medijske radnike na pregled postojeceg stanja, posebno kada je u pitanju bezbednost novinara. |
| Predstaviti kroz primere dobre i lose parkse |
| Objasnite sta ce se to promeniti u medijskoj profesiji |
| Da se redovno obavestavaju |
| Vece angazovanje samih novinara kroz Udruzenja |
| Objasniti koja je poenta i sta ona znaci novinarima. |
| Ako bi se ona zaista i sprovodila, ona bi bila i poznatija i vise pracena |
| Vise organizovanih predstavljanja strategije |
| Vise konkretnih ukazivanja na resenja i implementaciju |
| Da se postuju Zakoni i propisi.. |
| Treba o tome vise pisati i govoriti da bi svi imali malo vise informacija o ovome. |
| Napraviti radionice novinarima, ako treba od redakcije do redakcije, otici kod njih i objasniti im. |
| Treba je predstaviti nedijima i uputiti medijske radnike bar u glavne tacke Strategije. |
| Sto veca popularizacija o njenom znacaju |
| Potrebno je jasno predstaviti strategiju medijskim radnicima i organizovati skupove na kojima bi se govorilo o postignutim ciljevima strategije. |
| Obezbediti javne rasprave, medijske sadrzaje na tu temu, kao i odreden broj debata i razgovora na tu temu u medijima. |
| / |
| Organizovanje periodicnih webinara i mesecne publikacije putem mejla, u kojima bi, u kratkim crtama, bilo navedeno sta je uradeno povodom konkretne mere (od predvidenih aktivnosti), a sta ne, kako bi novinari imali jasniju sliku u kojim segmentima se poboljsava medijska scena, a gde i dalje drzava “zateze”. |
| Za pocetak, u ovom upitniku bi moralo da pise “…trebalo da ucine…” Ne znam, mozda da bi trebalo da kroz konkretne akcije pokazete vaznost poboljsanja stanja na medijskoj sceni Srbije, te da time priblizite i znacaj strategije za svakog od nas |
| Veca informisanost svih medijskih radnika, a ne samo grupe koja radi na Strategiji i onda na jednom nastupu npr. U MC iznese rezultste. To je nedovoljno. Potrebne su radionice o Strategiji. |
| Informisati novinare u sazetim formama - najvaznije info |
| Pisati o tome; Organizovati okrugle stolove I konsultacije |
| Nemam pojma |
| Vise profesionalaca medu medijskim radnicima, sto mislim da sada nije slucaj. |
| Treba povecati prisustvo teme u medijima. |
| Veca zainteresovanost medijskih radnika |
| Stvoriti osecaj da je ona vazna i da je svi primenjuju a ne selektivno |
| Da o tome radnici budu informisani unutar svoje medijske kuce. |
| Medijski strategiju moraju pratiti zakoni, propisi i podzakonska akta uz uvazavanje kontrole medunarodno priznatih novinarskih udruzenja. Bez toga je to samo teorija. |
| Edukacija gradana, ali i informisanje novinara i medijskih radnika. Okrugli stolovi i javne debate o MS Srbije. |
| Prvo treba osloboditi medije od beskrupuploznog pritiska vlasti. |
| Na prvom mestu “stvoriti” povoljan socio-ekonomski polozaj novinara i medijskih radnika koji rade u teskim uslovima. |
| Javna rasprava, diskusije u udruzenjima novinara |
| Predstaviti to kao dokument za cije sprovodenje medijski radnici moraju da se bore, jer je postojece stanje neizdrzivo |
| Mislim da je dobra ideja da se medijski radnici upoznaju sa strategijom direktno putem okruglih stolova i radionica u opstinama u kojima rade. |
| Ne znam |
| Vise vesti i izvestaje |
| Moja ocekivanja su da sami medijski profesionalci treba da pokazu vece interesovanje za temu koja se tice direktno njihovog rada, ali kako to nije do sada bio slucaj - novinarska udruzenja bi trebalo da organizuju vise edukativnih treninga ili panela na kojima se direktno analiziraju mehanizmi koji su predvideni Medijskom strategijom. |
| Sire upoznavanje na specijalizovan nacin sazeto |
| Razgovori s novimarima/ka kao obaveza menadzmenta ili udruzenja |
| Bolje informisanje |
| Mozda ne bi bilo lose da se autori strategije i predstavnici novinarskih udruzenja povezu sa urednistvom medijskih kuca u Srbiji i dogovore saradnju, to jest da za novinare organizuju javne prezentacije Medijske stragije. |
| Kratke video prezentacije strucnih lica sa pregledom promena, zahtevanih promena i nacina na koji mozemo da doprinesemo koje bi se dostavile ne samo urednicima vec svim novinarima |
| Ne znam. Ubedite me da to ima nekog smisla |
| Ne znam |
| Cesto informisati medijske radnike o strategiji i njenim smernicama i odredbama |
| Treba da bude vise promovisana i dostupna svima. Da se svim medijskim radnicima/cama posalje mejlom ili na neki drugi nacin. |
| Bojim se da medijski radnici imaju previse posla na dnevnoj bazi, da ne stizu da se informisu. |
| Rudarski raditi. Po celoj Srbiji. Nisu dovoljne online radionice i beogradski seminari. Teren. |
| Nisam detaljnije o tome razmisljala, ali mislim da bi mozda veca vidljivost ove teme u samim medijima doprinela razumevanju… I ne mislim da su samo medijski radnici zainteresovana strana, nego da bi opseg trebalo da bude mnogo siti |
| Odrzati seminare i predavanja na tu temu |
| Ne znam |
| Uciniti njeno citanje obaveznim. |
| Bolje prezentovanje strategije na nacionalnom nivou |
| n/a |
| Analizirajte trenutno stanje medijske strategije, postavite ciljeve, razvijte novu strategiju, implementirajte je, pratite rezultate i stalno se usavrsavajte. |
| Smatram da se o tome ne prica u Srbiji. Potrebna je inicijativa i pokrenuti pricu o tome. |
| Veca paznja medija prema Strategiji, javni skupovi koje organizuju udruzenja novinara i medija |
| Da mislimo svojom a ne tudom glavom. Da se ne bojimo predstavnika vlasti i njihovih satelita i bilo koga drugog. Ako vec ne mozemo da izademo na kraj sa tim zlom ne pratiti ih. Kad ih nema u medijima srozava im se rejting. Sta bi sadasnji sef drzave bio bez medija? Niko i nista, odnosno obicna nula. Ako nam ne daju da udemo na neki dogadaj ipak napraviti izvestaj. Na televiziji objaviti kakav je dogadaj bio. Na primer sednica Skupstine Opstine Grocka i ako nam nisu dali da udemo pustiti snimak od 45 sekundi na kom je crn ekran. Isto tako i u ostalim medijima. Na radiju 45 sekundi tisine. Nakon toga objaviti “to je rekao (taj i taj). U novinama i na sajtovima ispod naslova prazan prostor. Samo vracati istom merom. Pa se nece siriti kao baba u limuzini. |
| Raditi o tome u reakcijama. |
| Treba siriti infromacije i znacenja strategija ovakve vrste pre svega u meidjsoj zajednici, a onda i u najsiroj javnosti. |
| Ukljuciti novinare u proces odlucivanja. Redovno informisati medijske radnike po ovom pitanju. |
| ne znam |
| Posljem ove ankete verovatno cu se vise zainteresovati za Strategiju. |
| zainteresovati pre svega mlade novinare |
| Najpre im pojasniti na koji nacin ona utice na poslovanje medija i status novinara, jer novinari u lokalu prilicno zanemaruju svaki njen znacaj |
| Govoriti vise o njoj |
| Nema potreba da se razume nesto sto se ionako ne sprovodi u praksi |
| Bolja informisanost |
| Odrzati niz predavanja/tribina |
| Vise informacija ali novinari pored redovnog posla tesko stizu da se uopste bave Medijskom strategijom |
| Prvenstveno je potrebna politicka volja da se strategija stvarno sprovede |
| Promeniti sve strukture koje je zagovaraju, planiraju i potvrduju |
| Oni koji zele da podizu svest medijskih radnika o ovoj temi, treba da plasiraju informacije na inovativniji nacin kako bi doprli do svakog pojedinca - novinara. Informisanje putem kratkih formi bilo bi interesantno. |
| Da poslodavac postuje zakone i druge propise, kao i da kreira povoljno okruzenje za osnazivanje medijskih radnika u svakom smislu |
| Radionice/prezentacije po redakcijama bi bile od koristi. |
| Nisam sigurna |
| UKLJUCITI LOKALNU SAMOUPRAVU KAKO BI U SVOJIM PLANOVIMA BUDZETIRALA I SPROVODILA AKCIONE PLANOVE U OKVIRU MEDIJSKE STRATEGIJE |
| Informisanost |
| Ukinuti je i krenuti ponovo. A pre toga osnovati Novinarsku komoru po ugledu na advokate i lekare. |
| Sazeto i nedvosmisleno predstaviti, i na Strategiju podsecati u svakoj adekvatnoj prilici |
| Prezentacije koje bi bile oglasavane kako bi kolega iz medija mogle da saznaju za njih i da ih posete. |
| promeniti vlast..pa pisati novu… s radikalima nema napretka |
| Trebalo bi organizovati radionice, panele, gostovanja strucnjaka koji ce davati informacije o Medijskoj strategiji |
| Smatram da medijski radnici vide strategiju kao mrtvo slovo na papiru i zbog toga ne posvecuju previse paznje ovoj temi. Taj utisak se stice pracenjem primene seta medijski zakona iz 2014/2015. godine koji propisuju izlazak drzave iz medija. Stvarnost, medutim, pokazuje potpuno drugaciju sliku. Kada se zakoni primenjuju na taj nacin, koja je onda svrha strategije, misljenje je mnogih kolega medu kojima sam i ja. |
| Najpre je treba uciniti dostupnom svima, a uz nju dodati i sazeto i jasno objasnjenje svega sto sadrzi, narocito najvaznijih delova. |
| N/A |
| Objasnjavati kroz medije razne aspekte Strategije i koristiti razne slucajeve kao primere u kojima se vidi njena vaznost i performanse. |
| Bilo bi potrebno da prethodno postoje institucije koje postuju medijske zakone i slobodu medija, ali i odgovornost medijskih radnika prema stnadardima i kodeksu profesije. |
| Organizovati vise strucnih javnih skupova na kojima bi bila predstavljena resenja koja ona obuhvata. |
| Poslati direktno novinarima preko novinarskih udruzenja. |
| Pojacane, konkretne aktivnosti nadleznog Ministarstva, ali i medijskih udruzenja i direktna komunikacija sa medijima. |
| Mislim da bi trebalo organizovati sire skupove kako bi ljudi saznali, ne samo strucna okupljanja |
| Predociti je svima, mozda na mejl ili preko Udruzenja, Sindikata… |
| Bolja edukacija i informisanost |
| Treba omoguciti jednostavniji i laksi pristup, poslati obavestenje svim redakcijama o ovoj temi. |
| Jos vise radionica. Pojedinacne posjete medijima i medijskim kucama |
| Medijski radnici u Srbiji su nedovoljno upoznati sa Medijskom strategijom. Smatram da temu same Medijske strategije i njeno sprovodenje treba vise promovisati u medijima i napraviti platformu na kojoj ce novinari i medijski radnici imati priliku da mere stepen primene strategije, ali i da daju svoje predloge i doprinose. |
| Bolja prezentacija i dostupnost |
| Da se istakne njen znacaj i za svakog zaposlenog u medijima, a ne samo za stanje u medijima generalno. Ljudi se vise interesuju za ono sto prepoznaju da ih licno dotice. |
| Smatram da treba posetiti svaku medijsku kucu u Srbiji i drzati prezentaciju o upoznavanju i znacaju Medijske strategije nase zemlje. |
| Едукација, трибине семинари |
| Konferencija za novinare, da bude tema na primer u newsletteru |
| da bude adekvatno prezentovana |
| Medijski radnici treba prvo da vide bar neke efekte strategije, pa bi je postali svesni i bolje razumeli |
| Javno prikazati stvarno vlasnistvo medija |
| Ne znam |
| Novinari i urednici bi trebalo vise da objasnjavaju perspektive dokumenta odnosno principe |
| Da bude dostupna i obavezno primenljiva |
| Aktivnija promocija mera. |
| Predstaviti je novinarima lokalnih medija |
| Saradnja sa novinarima iz manjih sredina i reprezentativnih udruzenja a ne samo sa politicarima |
| Спровести сет едукација/разговора са медисјким радницима широм Србије |
| vise predavanja na tu temu |
| Medijskim radnicima mora da bude stalo do ove strategije, a nije im stalo jer ne vide efekte u praksi. |
| Trebalo bi da se puno vise povede racuna o medijskim radnicima |
| Treba im dati sto vise informacija o tome, zasto jer to potrebno, dobro, vazno… |
| Verovatno bi trebalo vise govoriti o tome upravo u medijima. |
| Direktna, decentralizovana komunikacija putem javnih dogadaja sa prezentacijom i diskusijom |
| Delotvorniji nacin obavestavanja i ukazivanje na znacaj za buducnost medija |
| Потребно је боље објансити шта подразумева медијска стратегија |
| Potrebno je kroz medije vise promovisati novine koje je donela medijska strategija |
| Neophodno je pokazati odlucnost da se zeli primeniti Strategija da bi se pokazala svijest da njome moze nesto da se promjeni na medijskoj sceni. |
| Medijska strategija nema skoro nikakvog smisla bez donosenja novih medijskih zakona, koji kasne. Verujem da novi medijski zakoni nece biti doneti do kraja ove godine, sto znaci da ce biti na snazi najvise godinu dana, a vec ce doci vreme da se donese nova medijska strategija. Nisam siguran da je pitanje svesti o Medijskoj strategiju mnogo vazno za medijske radnike u ovom trenutku. |
| Nista. Dok se usvoji strategija, plasim se da ce isteci njen rok trajanja. |
| Javna citanja, placeni prostor, seminari… |
| Organizovati u saradnji sa medijskim udruzenjima neke vrste radionica gde bi se medijskim radnicima prezentovala Strategija |
| Organizovati prezenaciju strategije u redakcijama uz pomoc medijskih udruzenja. |
| Javne rasprave, debate, komunikacija udruzenja sa svojim clanovima o strategiji, redovno slanje mejlova Radne grupe svim clanovima svih udruzenja koja su u Radnoj grupi. To su kratki mejlovi samo sa osnovnim informacijama. |
| Novinarska udruzenja bi mogla da preuzmu na sebe ovaj zadatak. I sami mediji bi morali ovu temu da drze visoko na dnevnom redu. |
| Treba probuditi zainteresovanost novinara o temama koje ih se ticu. Na zalost dosli smo do toga da na skupovima i radionicama na teme koje se ticu poboljsanja polozaja novinari najmanje ima novinara. |
| Najbolja preporuka je dosledna primena ovog Vladinog strateskog dokumenta. Njegovo ignorisanje od strane vlasti dezavuise sustinu i sadrzaj Medijske strategije. Nema pomoci ako se ona umesto dosledne primene, dosledno krsi iz dana u dan. |
| Organizovati rasprave na ovu temu sa predstavnicima medija u lokalnoj sredini. |
| Naprviti sesiju razgovora sa radnicima medijskih kuca. Ici od vrata do vrata. |
| Stalno izvestaju u vidi newsletter. |
| veca informisanost, organizovanje javnih diskusija na tu temu, dostavljanjesame mediske strategije mejlom svakom mdskom radniku |
| Organizovani skupovi na kojima ce se govoriti o tome i podela stampanog materijala sa detaljnijim objasnjenjima |
| Pricati o njoj u medijima. |
| Prvo rascistiti sta su medijski radnici, uvesti licence, nauciti ih Kodeksu novinara Srbije, potom im omoguciti prihode dostojne coveka, a zatim im predstaviti Strategiju. |
| Strucni dijalozi. |
| Vise javnih debata i pojasnjenja. |
| Treba obezbediti tribine da se slobodno iznose stavovi i upute se medijski radnici. U nekim redakcijama se cenzurioe sve sto je iz oblasti slobodnog novinarstva. Tu unutrasnju kontrolu protoka informacija o profesiji bi trebalo otkloniti. |
| Ne znam |
| Organizovati tribine. |
| … Ништа - медијски радници би морали по сопственој савести и свести да у том правцу истражују и професионално и у слободно време самих себе и квалитета медијске сцене као такве ради на којој су природом својих сопствених ангажмана личном одлуком присутни и својим пословима заступљени . |
| Predstavljanje u medijima |
| Javna rasprava i veca zastupljenost u medijima |
| Pojacati prisustvo na drustvenim mrezama, prikazati kuda struka i drustvo mogu da odu ako budemo pasivni |
| Obavestiti clanstvo novinarskih udruzenja o konkretnim stvarima u MS. |
| Spustiti se “u bazu” i razgovarati sa kolegama u redakcijama, narocito kada su lokalni mediji u pitanju, s obzirom da je u drzavi sve centralizovano pa tako i odnos beogradskog civilnog sektora i medija prema svemu sto se ne nalazi u glavnom gradu Srbije. |
| Posebnim tematskim tekstovima u medijima, okruglim stolovima |
| Obavestavati ih preko svih kanala informisanja, ukljucujuci i sindikate |
| Da im se salje kratak opis na mejl |
| Program prezentacija preko udruzenja novinara i medijskih asocijacija… finansirano od strane MIT |
| Da bude objavljena/lako dostupna na sajtovima svih udruzenja, profesionalnih-strukovnih organizacija i sl. |
| NUNS i UNS u svim regionima treba da organizuju okrugle stolove na kojima bi se novinarima priblizila ova materija |
| edukacija od vrata do vrata |
| Da Ministarstvo inf. u telek. bude aktivnije u prezentovanju Medijske strategije na regionalnom/lokalnom nivou. |
| Javna profesionalna rasprava |
| Upoznavanje sa konkretnim posledicama nesprovodenja Medijske strategije, odnosno sa efektima njene primene. |
| Obezbedi sredstva za njenu implementaciju |
| Da urednici upoznaju redakciju sa kljucnim stavkama Medijske strategije. |
| Nisam sigurna, nisam o tome razmisljala….a mozda da se u okviru pitanja i ponude neki odgovori, moguci, tehnicki izvodljivi nacini predstavljanja, upoznavanja? |
| Mislim da bi trebalo “prevesti” glavne odredbe na jezik koji ce biti razumljiv svim novinarima |
| Mozda da se govori vise u javnosti o njenim dobrim ili losim stranama u vidu nekih radionica za novinare, itd. |
| Preduslov je smena rezima, demokratizacija drustva, pa tek onda dosledna implementacija zakonskih resenja… |
| Oslobadanje medijske sfere od politickog uticaja. Kampanja o Stategiji, podizanje svesti, rasprave u medijima |
| osloboditi medijski prostor |
| Prezentovanje medijske strategije novinarima i medijskim radnicima u multietnickim (visejezicnim) sredinama. |
| Seminari, okupljanja, prezentacija iskustava iz svih sredina, i mi iz manjih mesta imamo sta da kazemo |
Pitanje broj 16: Kako biste ocenili vaše znanje o vašim radnim pravima?
| Min16 | Srednja16 | Medijana16 | Max16 |
|---|---|---|---|
| 1 | 3.801105 | 4 | 5 |
| pitanja16_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| POTPUNO SAM NEUPUCEN/A | 3 | 1.66 |
| UGLAVNOM SAM NEUPUCEN/A | 7 | 3.87 |
| DELIMICNO SAM UPUCEN/A | 45 | 24.86 |
| UGLAVNOM SAM DOBRO UPUCEN/A | 94 | 51.93 |
| VEOMA SAM DOBRO UPUCEN/A | 32 | 17.68 |
| Ispitanici su ostavili sledeće komentare |
|---|
| Htela sam da izaberem odgovor “Delimicno sam upucena”, ali iz nekog razloga nije moguce oznaciti samo taj odgovor. |
| 5 |
| Clan sam IO GS KUM Nezavisnost |
| … јер се законодавно - правна акта или преконоћ мењају или се у пракси не примењују - типично ” по нашки ” ! |
| Ali mislim da nisu sve kolege. A drugo, mnogo bitnije pitanje je koliko od tih prava mozemo da ostvarimo kod svojih poslodavaca. |
| Radim u novinarstvu od 1984., a po osnovnom obrazovanju sam diplomirana pravnica. Znam koja su mi prava i znam kad se postuju a kad ne |
Pitanje broj 17: U kojoj meri smatrate da bi obuke o ostvarivanju vaših radnih i profesionalnih prava doprinelo vašem boljem radno-pravnom položaju?
| Min17 | Srednja17 | Medijana17 | Max17 |
|---|---|---|---|
| 0 | 3.480663 | 3 | 5 |
| pitanja17_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 2 | 1.10 |
| SMATRAM DA OBUKE UOPSTE NE BI DOPRINELE BOLJEM RADNO-PRAVNOM POLOZAJU | 11 | 6.08 |
| SMATRAM DA OBUKE UGLAVNOM NE BI DOPRINELE BOLJEM RADNO-PRAVNOM POLOZAJU | 25 | 13.81 |
| SMATRAM DA BI OBUKE DONEKLE DOPRINELE BOLJEM RADNO-PRAVNOM POLOZAJU | 56 | 30.94 |
| SMATRAM DA BI OBUKE UGLAVNOM DOPRINELE BOLJEM RADNO-PRAVNOM POLOZAJU | 34 | 18.78 |
| SMATRAM DA BI OBUKE ZNACAJNO DOPRINELE BOLJEM RADNO-PRAVNOM POLOZAJU | 53 | 29.28 |
| Ispitanici su ostavili sledeće komentare |
|---|
| Pitanje je implementacije I postovanja zakona u praksi |
| Ja radim na javnom servisu, gde su nasa prava kud i kamo bolja u odnosu na kolege u medijima koji su u privatnom vlasnistvu |
| Zbog drugih novinara smatram da su obuke neophodne |
| Iako su novinari u prekarnom status, dobro je osnaziti ih da se bore za sebe ali I za svoje kolege. |
| Dobro sam potkovan zahvaljujuci nekolicini prijatelja koji su me uputili u “male tajne” Ali, dodatna edukacija je uvek dobra stvar. |
| Bolja obucenost zaposlenih je potrebna, ali uz ovako katastrofalan pravosudni sistem tesko ce doci do poboljsanja njihovog radno-pravnog polozaja |
| Obuke nisu jedini vid sticanja znanja. Era je digitalizacije i treba to iskoristiti kreiranjem onlajn kurseva i edukativnih sadrzaja za medijske radnike. |
| U organizaciji u kojoj radim ovo nije potrebno |
| Zelela sam da odaberem treci odgovor, ali iz nekog razloga nije moguce odabrati samo taj odgovor. |
| Koliko god da smo upoznati sa ovom temom, uvek ima nekih nedoumica i dobro je angazovati strucnjake koje bi na tim obukama mogli da pitamo sve sto ans interesuje. |
| Obuka moze da doprinese boljem radno pravnom polozaju, ali to sto neko zna jos neznaci da i moze da ostvari. Treba osloboditi novinarstvo od okova cenzure. |
| Ucenje ne prestaje, i ne treba da prestane, ni u kasnijem zivotnom dobu. Od pocetka radnog veka pa dok zivimo, treba da znamo sta mozemo da uradimo za bolji polozaj novinara i novinarstva |
Pitanje broj 18: Do koje mere smatrate da bi obuke o odbrani vaših radnih i profesionalnih prava doprinelo i vašoj zaštiti od cenzure ili autocenzure?
| Min18 | Srednja18 | Medijana18 | Max18 |
|---|---|---|---|
| 0 | 3.237569 | 3 | 5 |
| pitanja18_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 4 | 2.21 |
| SMATRAM DA OBUKE UOPSTE NE BI DOPRINELE BOLJEM RADNO-PRAVNOM POLOZAJU | 20 | 11.05 |
| SMATRAM DA OBUKE UGLAVNOM NE BI DOPRINELE BOLJEM RADNO-PRAVNOM POLOZAJU | 29 | 16.02 |
| SMATRAM DA BI OBUKE DONEKLE DOPRINELE BOLJEM RADNO-PRAVNOM POLOZAJU | 52 | 28.73 |
| SMATRAM DA BI OBUKE UGLAVNOM DOPRINELE BOLJEM RADNO-PRAVNOM POLOZAJU | 28 | 15.47 |
| SMATRAM DA BI OBUKE ZNACAJNO DOPRINELE BOLJEM RADNO-PRAVNOM POLOZAJU | 48 | 26.52 |
| Ispitanici su ostavili sledeće komentare |
|---|
| sustinski politicki stavovi su akvi da se podstice krsenje prava novinara i novinarki sto ne moze da resi nijedna obuka nego celovita promena odnosa prema medijiskim radnicima |
| Nema potrebe za tim jer u mojoj redakciji nemamo tih problema |
| Cenzura i autocenzura su pitanje karaktera. |
| Iz razloga sto sam upoznat sa svojim radnim i profesionalnim pravima, poslodavac koji je pod pritiskom vlasti mi ni ne daje radne zadatke i tako je resio svoj problem samnom. |
| Mislim da su ove obuke potrebnije urednicima. |
| Saznanje o pravima pomaze, saznanje o sudakoj praksi i duzini trajanja procesa u kojima se dokazuje povreda prava deprimira |
| Na kraju sam karijere, vec sam digla ruke od ove profesije. |
| To stvarno zavisi od toga ko gde radi |
| Radim u mediju u kome ne postoji nijedan oblik cenzure i autocenzure. |
| Isti kao i prethodni. |
| Nisam izlozen cenzuri, ali bi obuke, inace, mozda, mogle delimicno doprineti zastiti medijskih radnika od cenzure (tamo gde je ona prisutna). |
| Uz osnivanje sindikalnih ogranaka u redakcijama. |
| U organizaciji u kojoj radim ovo nije potrebno |
| Zelela sam da odaberem treci odgovor, ali iz nekog razloga nije moguce odabrati samo taj odgovor. |
| Drustvene okolnosti da se promene, to nam moze doneti oslobadanje od cenzure i autocenzure. |
| … зато што мој живот и моје одлуке зависе од мене као појединца и кућног домаћег васпитања . |
| Jer bi one bile samo osnov za zastitu i smanjenju straha |
| Zato sto se ne susrecem sa cenzurom ili autocenzurom. |
| Opet, delimicno..jer jedno je obuka i informisanost, a drugo je praksa i ostvarivanje tih prava. |
| U principu nemam problem s autocenzurom, ali vidim da mnogo koleginica i kolega ima |
Pitanje broj 19: U kojoj meri, po vašem mišljenju, aktivnosti sindikata doprinose zaštiti vaših prava?
| Min19 | Srednja19 | Medijana19 | Max19 |
|---|---|---|---|
| 0 | 2.276243 | 2 | 5 |
| pitanja19_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM CLAN/ICA NIJEDNOG SINDIKATA | 19 | 10.50 |
| SMATRAM DA UOPSTE NE DOPRINOSE ZASTITI NOVINARSKIH RADNIH I PROFESIONALNIH PRAVA | 41 | 22.65 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM NE DOPRINOSE ZASTITI NOVINARSKIH RADNIH I PROFESIONALNIH PRAVA | 43 | 23.76 |
| SMATRAM DA DONEKLE DOPRINOSE ZASTITI NOVINARSKIH RADNIH I PROFESIONALNIH PRAVA | 40 | 22.10 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM DOPRINOSE ZASTITI NOVINARSKIH RADNIH I PROFESIONALNIH PRAVA | 25 | 13.81 |
| SMATRAM DA ZNACAJNO DOPRINOSE ZASTITI NOVINARSKIH RADNIH I PROFESIONALNIH PRAVA | 13 | 7.18 |
| Ispitanici su ostavili sledeće komentare |
|---|
| Nemamo sindikalnu organizaciju u firmi buduci da ima malo zaposlenih, a i zainteresovanih. |
| Sindikalna scena je jako slaba, vecu odgovornost za to snose neaktivni (medijski) radnici. |
| koji sindikat ? |
| Smatram da esnafska udruzenja, NUNS i UNS treba vise da se bave temom kvaliteta radnih uslova novinara. Takode, ova udruzenja treba da zagovaraju da ispunjenje profesionalnih standarda medija nije samo kvalitet izvestavanja, vec i uslovi rada novinara. Na primer, ugovor o radu posle 6 meseci honorarnog rada, placeni doprinosi, psiholoska podrska, sluzbeni telefoni, dodatne dnevnice za terenski radni put u inostranstvo i slicno! |
| Mislim da bi sindikati upravo trebalo da se bave ovim pitanjima zastite, odnosno njihovi pravnici, jer ne vidim zasto bi novinari gubili vreme na proucavanje prava kad postoje strucnjaci za to… |
| мало |
| Zelela sam da odaberem drugi odgovor, ali iz nekog razloga nije moguce odabrati samo jedan odgovor. |
| 5 |
| Ovde treba praviti razliku izmedu SINOS-a i sindikata Nezavisnost u RTV. SINOS i Dragana Cabarkapa uglavnom pricaju i popuju trazeci krivca bez ikakve samokritike i bez istinskog legitimiteta dok sindikat koji predvodi Darko Sper uspeva da se izbori za bolji status ne libeci se da ude u sukob sa vlastima i menadzmentom. Sindikati unutar RTS se sporadicno aktiviraju samo u vezi sa visinom plata. |
| Ne znam da sindikat medija postoji. |
| Trebamo razdvojiti u aktivnostima za radna prava mogu doprineti sindikati, ali za profesionalna prava najvise mogu uciniti udruzenja novinara. Dokle god nema tesne saradnje uzmedju udruzenja novinara i sindikata nece biti ni zastite prava novinara. |
| Sindikat kojem pripadam bavi se iskljucivo socio-ekonomskim polozajem i zastitom prava medijskih radnika i to cini odlicno. Ova ovemna je za taj sindikat, za ostale ne znam. |
| Stavise steti, jer sindikalno organizovanje nije uobicajena praksa u Srbiji u nasoj profesiji, a posebno se lose dozivljava u medijima sa privatnim vlasnistvom |
| Ali moj sindikat je francuski, ne srpski. |
| sindikat bi mogao da pomogne kad bi bio nezavisan od vladajucih u drustvu |
Pitanje broj 20: Kako ocenujete, prema vašim uvidima, rad Stalne radne grupe zabezbednost novinara u smislu povećanja bezbednosti novinara uposlednjih godinu dana
| Min20 | Srednja20 | Medijana20 | Max20 |
|---|---|---|---|
| 0 | 2.558011 | 3 | 5 |
| pitanja20_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM CUO/CULA ZA STALNU RADNU GRUPU ZA BEZBEDNOST NOVINARA | 6 | 3.31 |
| SMATRAM DA RAD STALNE RADNE GRUPE UOPSTE NIJE DOPRINEO POVECANJU BEZBEDNOSTI NOVINARA | 33 | 18.23 |
| SMATRAM DA RAD STALNE RADNE GRUPE UGLAVNOM NIJE DOPRINEO POVECANJU BEZBEDNOSTI NOVINARA | 39 | 21.55 |
| SMATRAM DA JE RAD STALNE RADNE GRUPE DELIMICNO DOPRINEO POVECANJU BEZBEDNOSTI NOVINARA | 70 | 38.67 |
| SMATRAM DA JE RAD STALNE RADNE GRUPE UGLAVNOM DOPRINEO POVECANJU BEZBEDNOSTI NOVINARA | 23 | 12.71 |
| SMATRAM DA JE RAD STALNE RADNE GRUPE ZNACAJNO DOPRINEO POVECANJU BEZBEDNOSTI NOVINARA | 10 | 5.52 |
| Ispitanici su ostavili sledeće komentare |
|---|
| To jos postoji? |
| Clanovi radne grupe iz redova nadleznih organa gonjenja su tu da, ciji mi se, donekle opravdaju nerad organa. |
| Cula sam da je formirana ali malo o aktivnostima |
| Napad se umnozavaju, a resenih slucajeva je svega nekoliko |
| Sa ovakvom bulumentom na vlasti (i delimicno opoziciji) nemocni su. |
| Stvarna bezbednost novinara ce biti podtignuta kada ne bude bilo potrebe za postojanjem ovakvih radniih grupa… |
| vuciceve sluge |
| Drzava ima slab kapacitet i jos slabiju volju da stiti novinare. |
| Jesam cula za Stalnu grupu, ali ne znam mnogo o njihovom delovanju |
| Nema ko da ih cuje i bilo sta da primeni |
| Ne pratim. |
| Mislim da ne rade dovoljno na promociji svog rada, povremeno reaguju saopstenjima ali ne vidim da su bas mnogo ucinili da bezbednost novinara bude bolja. |
| Radna grupa to nemoze nikako da sagleda. Okvire za bezbednost novinara daje uopsteno sloboda izrazavanja, sloboda govora. To je na veoma niskom stepenu. |
| … политичка ” традиционална ” подобност и финансијска алавост у држави Србији су чудо … |
| Malo moze da ucini RG (posebno Vladina), ukoliko na ugrozavanje bezbednosti ne reaguju nadlezne institucije, ili cak najvisi funkcioneri potpiruju netrpeljivost, podele, huskaju na napade, a nasilje prema novinarima (neistomisljenicima) se institucionalizuje. Mozda bi trebalo pitati kolege koliko se bezbedno osecaju, sa cim se suocavaju, pa tek onda o tome cini li ih RG bezbriznima i zasticenima….upravo V.Matic rece da je odumrla jer se nije sastajala dugo vremena… |
| Vazno je znati da Stalna radna grupa postoji, u konkretnim situacijama napadi na novinare ne prestaju, a u poslednjih nekoliko nedelja cak i jacaju |
Pitanje broj 21: U kojoj meri smatrate da podizanje svesti o izloženosti novinara i medijskih radnika seksualnom uznemiravanju, psihičkom i drugim oblicima zlostavljanja može da doprinese njihovim bezbednijim uslovima rada?
| Min21 | Srednja21 | Medijana21 | Max21 |
|---|---|---|---|
| 0 | 3.756906 | 4 | 5 |
| pitanja21_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 5 | 2.76 |
| SMATRAM DA UOPSTE NE MOZE DA ZNACAJNO DOPRINESE BEZBEDNIJIM USLOVIMA RADA | 5 | 2.76 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM NE MOZE DA ZNACAJNO DOPRINESE BEZBEDNIJIM USLOVIMA RADA | 10 | 5.52 |
| SMATRAM DA DONEKLE MOZE DA DOPRINESE BEZBEDNIJIM USLOVIMA RADA | 49 | 27.07 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM MOZE DA DOPRINESE BEZBEDNIJIM USLOVIMA RADA | 52 | 28.73 |
| SMATRAM DA MOZE ZNACAJNO DA DOPRINESE BEZBEDNIJIM USLOVIMA RADA | 60 | 33.15 |
Ispitanici su ostavili sledeće komentare |Column18 | |:——–|.
Pitanje broj 22: Kako bi po vašem mišljenju mogla da se poboljša bezbednost novinara i medijskih radnika? Upišite odgovor.
Tabelu sa odgovorima na pitanje 22 pogledajte dole.
| Var1 | Freq |
|---|---|
| - | 1 |
| … ПРИМЕНОМ ПОСТОЈЕЋИХ ЗАКОНСКИХ АКАТА И СТРОГИМ КАЖЊАВАЊЕМ НЕ - ЧИЊЕЊА ПО СВАКОМ ПИТАЊУ . | 1 |
| / | 2 |
| adekvatnim sankcionisanjem osoba koja narusavaju njihovu bezbednost | 1 |
| aktivnim delovanjem tuzilastva, sudstva i novinarskih udruzenja. | 1 |
| Aktivnost radne Stalne radne grupe, vladavina prava u drzavi, sud, tuzilastva, policija, | 1 |
| Besplatna pravna podrska u slucaju kada nam je ugrozena bezbednost, s obzirom da novinari uglavnom zive na ivici egzistencije i nemaju novca da angazuju advokata. Samim tim novinari bi se cesce obracali za pomoc sto bi vremenom delimicno promenilo odnos prema novinarima od strane onih koji narusavaju njihovu bezbednost. | 1 |
| Bezbednost medijskih radnika ne treba da bude veca od bezbednosti prosvetnih radnika. Ako je njihova bezbednost zadovoljavajuca, drzava obavlja svoj posao. Nisam zagovornik posebnih mera bezbednosti jer to elitizuje profesiju koja bi trebalo da predstavlja prosek drustva u svakom pogledu. | 1 |
| Bolja saradnja sa tuzilastvom. | 1 |
| Boljom i brzom reakcijom nadleznih organa u konkretnim slucajevima | 1 |
| Boljom komunikacijom sa Policijskom upravom, BIA | 1 |
| Boljom povezanoscu medijskih profesionalaca o ovoj temi, radionicama, kampanjama o sirenju svesti o ovoj temi | 1 |
| Boljom saradnjom sa nadleznim institucijama, vecom solidarnoscu novinara i aktivnijim medijskim pristupom. | 1 |
| Brzim reakcijama tuzilackih organa. Vecom medijskom solidarnoscu beogradskih sa lokalnim medijima. | 1 |
| Brzom reakcijom nadleznih organa nakon ugrozavanja bezbednosti novinara. | 1 |
| Da dobiju status sluzbenih lica i da se atak svake vrste na novinare, verbalni, fizicki, ostro sankcionise. | 1 |
| Da im se dodeli status sluzbenih lica. | 1 |
| Da nam se dodeli status sluzbenog lica | 1 |
| Da napad na novinara bude kaznjiv, a ne podrzavan od vlasti Da se pojaca pritisak da se sprovode postojeci zakoni Da novinari i novinska tela zajednicki imaju akc8je kojom bi naterali vlast da postuju medijske slobode Da se ukine nacionalna frekvencija medijima koji promovisu mrznju (i) prema novinarima | 1 |
| Da nosioci vlasti (na svim nivoima) prestanu da targetiraju, vredjaju, omalovazavaju novinare koji profesionalno obavljaju svoj posao. Da SRG za bezbednost novinara drzi sastanke na lokalu tami gde ima potrebe, kao neka vrsta preventive i upozorenje lokalnim funkcionerima da bezbednost mora biti garantovana jer su uglavnom oni inicijatori ugrozavanja bezbednosti novinara i medijskih radnika. | 1 |
| Da prestane targetiranje medija i da se profesionalno radi posao | 1 |
| Da se dodeli status sluzbenig lica. | 1 |
| Da se novinari tretiraju kao slobodni umetnici, kako bi bez pritiska sa strane pisali o problemima i okolnostima u kojima zivimo. Danas su novinari pritiskani administracijom, brojanjem radnih sati i prisustva na radu, itd. | 1 |
| Da se novinarima dodeli status sluzbenog lica | 1 |
| Da se poboljsaju zakoni koji regulisu ovu oblast i sto je jos vaznije, da se zakoni primenjuju | 1 |
| Da se postuju zakoni i da nadlezne institucije rade svoj posao kako treba | 1 |
| Da svi rade svoj posao. Policija, tuzilastvo, sudije, a onda naravno i urednici, pa novinari | 1 |
| Da vlast prestane da huska ljude na novinare i da pocne da stiti novinare | 1 |
| Da vlast prestane da ih targetira. | 1 |
| Da vlast prestane da nas maltretira | 1 |
| DOBIJANJE STATUSA SLUZBENOG LICA | 1 |
| Dodeljivanjem statusa sluzbenog lica | 1 |
| Donosenjem adekvatnih zakona | 1 |
| Donosenjem novih zakona i sprovodenjem postojecih | 1 |
| Dosledna i stroga primena poostrenih zakonskih propisa | 1 |
| Dosta | 1 |
| Drasticno kaznjavanje pocinilaca pretnji i napada, promene u KZ, mnogo veca solidarnost medija i novinara narocito u prevenciji, edukacija novinara za bezbedan rad | 1 |
| Efektnijim radom pravosudnih organa u procesuiranju i kaznjavanju napadaca. Resavanje svih neresenih slucajeva ubistava novinara. | 1 |
| Efikasnijim sankcionisanjem onih koji vrse napade na novinare, alarmiranjem citave javnosti kada do napada dode, preventivnim aktivnostima, poput obuka, za novinare koji izvestavaju sa masovnih okupljanja, detaljnije upoznavanje novinara sa njihovim pravima u slucaju napada u onlajn sferi, kako bi i oni sami ranije reagovali | 1 |
| Efikasnijim sudskim procesuiranjem i stvaranjem adekvatne politicke kulture, u kojoj su napadi na novinare nezamislivi | 1 |
| Efikasnim radom policije i tuzilastva, i objavljivanjem rezultata/kazni za napadace, one koji prete i sl. | 1 |
| Formiranjem sindikata na radnim mestima. | 1 |
| Informacije | 1 |
| Informisanje novinara o kontakt tackama koje postoje u tuzilastvu i policiji, da znaju kome da se obrate u slucaju kada su na bilo koji nacin ugrozeni. | 1 |
| Insistiranjem na tome da se svaki napad na novinare procesuira, da se sudije obuce za adekvatno izricanje mera u najkracem mogucem roku i ponajvise insistiranjem na tome da nosioci javnih funkcija prestanu da prozivaju, targetiraju i vrse pritisak na novinare. | 1 |
| Iskljucivo doslovnom i beskompromisnom primenom zakona. | 1 |
| Iskljucivo postovanjem Zakona i propisa. Kao i institucije da bukvalno rade svoj posao. | 1 |
| Iskljucivo promenom politickog sistema koja bi omogucila implementaciju demokratskih standarda u oblasti javnog informisanja i razumevanje uloge medija u drustvu. | 1 |
| Izmenom ambijenta u kome rade. Svi u drzavi Srbiji su nebezbedni | 1 |
| Izmenom Zakona. | 1 |
| Izvesnoscu kaznjavanja onih koji je ugrozavaju | 1 |
| jacanje aktivnosti sindikata donosenjem adekvatnih zakonskih normi | 1 |
| Jacanje kapaciteta novinarskih udruzenja, unapredenje rada tuzilastva kada je u pitanju procesuiranje napada na novinare | 1 |
| jacanjem finansijskog polozaja i sigurnosti | 1 |
| Jako tesko. Mozda bi ostrije kaznjavanje onih koji ugrozavaju bezbednost novinara moglo doneti neku korist, ali pre svega je potrebno promeniti svest drustva, od najvisih do najnizih nivoa. | 1 |
| Javnost svih oblika, a posebno egikasnija sudska zastita | 1 |
| Kad bi Tuzilastvo postalo nezavisno, Branko Stamenkoovic prestao da bude marioneta, a sudovi postali efikasno. Presuda za ubistvo Curuvije ce biti dobar pokazatelj sta treba da se menja, kao i za paljenje kuce Milana Jovanovica, nereseni slucajevi ubistva Milana Pantica, postavljanja bombe na prozor Dejana Anastasijevic….. da ne pominjem brojne “sitne” slucajeve prebijanja novinara za koje niko nije odgovarao. | 1 |
| Kada bi se prestalo sa konstantnim uticajem i sirenjem neistina i kleveta”pojedinih medija” na ionako “suzenu svest” pojedinih gradana Srbije koji sa ovako “iskrivljenim shvatanjima” veoma lose deluju na bezbednost medijskih radnika. | 1 |
| Kazne | 1 |
| Konstantnim pritiskom na javnost i institucije | 1 |
| Kontakt sa stranim udruzenjima novinara I njihovog peisustvo | 1 |
| Menjanjem atmosfere u drustvu | 1 |
| Mislim da bi novinarska udruzenja trebala vise da rade svoj posao na objektivan nacin, a ne samo da brani pojedine medije | 1 |
| Mislim da ne moze da se poboljsa u postojecim uslovima jer, pre svega, nemamo pravnu drzavu, ne postoji pravna sigurnost ni po jednom, pa tako ni po ovom pitanju | 1 |
| Mislim da u sadasnjim okolnostima nije moguce | 1 |
| Morala bi da postoji ozbiljnija volja nadleznih, odnosno policije i tuzilastva. Odnosno, pre svega bi morala da postoji politicka volja da se nesto promeni. | 1 |
| Moralo bi da dode do promene celog javnog diskursa kad se govori o medijima i medijskim radnicima. Sve dok se iz skupstinskih klupa targetiraju pojedini mediji i novinari, ne moze se govoriti o poboljsanju bezbednosti novinara. | 1 |
| n/a | 1 |
| N/A | 1 |
| Najmanje jednom godisnje da SRG za bezbednost novinara odrzava sastanak u multienickim sredinama gde za to ima potrebe. | 1 |
| Najpre da zakoni vaze za sve, nezavisno sudstvo ali i status sluzbenog lica i benificirani radni staz za novinare | 1 |
| Najpre, da predstavnici vlasti glasno i nedvosmisleno osuduju napade na novinare, a ne da ih, u javnim istupima, podsticu, targetiranjem onih medija koji se kriticki odnose prema njihovom radu. Rad sa institucijama - policijom, tuzilastvom i sudstvom, koji sa svoje strane treba da daju vise i budu efikasniji, kako bi novinari bili bezbedniji. I rad na medijskoj pismenosti - u nasem drustvu ne postoji svest o tome sta novinarski posao jeste. | 1 |
| Nasa bezbednost na zalost zavisi od predsednika… ne verujem u institucije | 1 |
| nazalost odgovor je ocigledan: da nadlezni pocnu da rade svoj posao | 1 |
| Nazalost, samo sredivanjem drustvenih okolnosti u celini - smanjenjem nasilne retorike u javnom prostoru, ublazavanjem vrlo izrazene polarizacije u drustvu i poostravanjem kazni za napadace. | 1 |
| Ne cekati nista vec krenuti odmah. Dacu primer. Kad sam ja na konferenciji za novinare uboden nozem svi novinari u mojoj redakciji trebali su da prestanu sa radom. Kad to vide drugi lokalni mediji da njihovi novinari urade isto. Kad to i oni urade da isto ucine i svi mediji u (na primer) Istocnoj Srbiji. Kad to vide ostali da se solidarisu mediji u celoj Srbiji. Posle ce to da se prosiri dalje. Na primer na prostor pokojne Jugoslavije. Potom na prostor Balkana. Zatim Jugoistocna Evropa. Sledeca je Evropa. Na kraju ceo svet. Moze biti da od toga i ne bude nista, ali 100% nece ukoliko ne probamo. Svi hoce bolji zivot ali da to drugi obezbedi. Hajde da mi krenemo prvi pa ce onda i ostali za nama. Da se otarasimo ovih “Cuda prirode”. | 1 |
| ne znam | 1 |
| Ne znam | 2 |
| nemam stav | 1 |
| Nemoguca misija, na zalost. | 1 |
| Nepolitickim radim tuzilastva i sudova uz policiju | 1 |
| Nisam sigurna | 1 |
| Novinari moraju dobiti status sluzbenog lica | 1 |
| Novinari su svugde izlozeni opasnosti u svetu. To nam je sudbina ako radimo svoj posao. | 1 |
| Novinarska udruzenja bi trebalo da budu vise angazovana, po tom pitanju. Kao i drzava. | 1 |
| Obrazovanjem drustva da novinarski rad ima smisao, da objava na Fejsbuku ili Instagramu nije vest sama po sebi, da neko mora da napravi objektivnu osnovnu informaciju. | 1 |
| obucavanje o bezbednosti, pracenje situacije, osiguranje, partnerstva, tehnoloska podrska, hitna reagovanja i povecanje transparentnosti. | 1 |
| Odgovar je isti kao i prethodni opisni odgovar | 1 |
| Odlucnim sprovodenjem postojecih propisa i njihovim unapredivanjem. | 1 |
| Ohrabriti novinarke i novinare da otvoreno iznose situacije u kojima su se nasli. Pozvati na obuke o prepoznavanju nebezbednosti novinara i ostale aktivnosti. | 1 |
| Oslobadanjem medija od uticaja vlasti i promovisanjem politickog i svakog drugog pluralizma u drustvu. | 1 |
| ostrija kaznena mera za napad na mediske radnike poostravanje zakona | 1 |
| Ostrijim kaznama za napade na novinare, npr. kao za napad na sluzbeno lice | 1 |
| Ostrijim odgovorima medijskih kuca i udruzenja na svaki pokusaj diskreditacije, omalovazavanja ili targetiranja novinara, koji neretko dolazi od najvisih drzavnih funkcionera, sto podstice osecaj nebezbednosti medijskih radnika, doprinosi urusavanju ugleda novinarske profesije, a posledicno i do ugrozavanja njihove fizicke bezbednosti. | 1 |
| Poboljsanje svih uslova, pa o bezbednosti novinara je jedan od temelja istinski demokratskih sistema, koji, barem delimicno, mogu osigurati bezbednost novinara | 1 |
| Podizanje svesti novinara je uvek dobar put. Medjutim, bojim se da nedovoljno sa javnoscu delimo problem ugrozavanja bezbednosti novinara a za poboljsanje stanja nam je potrebna sira podrska od nase medjusobne jer dosta toga zavisi od pravosudja. Potrebna nam je podrska gradjana, potrebno nam je da temu bezbednosti stavimo na dnevni red. Bojim se da nam je potrebno da proglasimo godinu borbe za bebednost novinara u kojoj ce novinari o tome govoriti i gostovati u svim programima od jutatnjeg do nocnog svih 365 dana. Naravno, ne mislim bukvalno, ali se bojim da, iako radimo u medijima, nismo usleli da sinhronizovano postavimo ovu temu kao vaznu ne samo za nas vec i pre svega za gradjane | 1 |
| Pomena sistema i sudstva | 1 |
| Postenom saradnjom sa tuzilastvom i policijom | 1 |
| Postovanjem i sprovodenjem zakona od strane nadleznih institucija drzave | 1 |
| postovanjem medija od politickog vrha, pre svega. | 1 |
| Postovanjem svih medijskih kuca i novinara od strane predstavnika vlasti. | 1 |
| postovanjem Ustava i vec donetih zakona | 1 |
| Potrebno je organizovati obuke, narocito na lokalu. | 1 |
| Povratkom institucija u zakonom i Ustavom propisane okvire. | 1 |
| Pravna drzava i esnafska podrska. | 1 |
| Pravo da vam kazem ne znam. | 1 |
| Pre svega da se promeni retorika u javnom zivotu i prekine etiketiranje novinara i medija. | 1 |
| pre svega kreatori javnih politika koji su i glavni prekrsioci | 1 |
| Prestankom satanizacije i javnog linca medijskih radnika koji misle svojom glavom od strane aktuelne vlasti. | 1 |
| Prevashodno istinskom zeljom vlasti da se stvari poboljsaju na ovom planu. Bez njihovih iskrenih i istinskih koraka sve ce ostati na pola puta. | 1 |
| Primenom postojecih zakona i propisa i nultom tolerancijom prema njihovom krsenju. | 1 |
| Primenom/sprovodenjem zakona | 1 |
| Profesionalniji rad policije, tuzilastva i sudova kao i uvodenje neke vrste obucmana za medije | 1 |
| promena rezima | 1 |
| Promena vlasti, zatim podizanje svesti o tome (dugotrajno lecenje trauma) | 1 |
| Promenom aktuelne vlasti. | 1 |
| Promenom statusa, u smislu da pretnje i fizicke napade na novinare tuzilastvo mora da istrazuje po sluzbenoj duznosti. I da kazne za fizicke napade budu strozije, bez uslovnih osuda. | 1 |
| Promenom vlasti i sistema. | 1 |
| Rad na daljem strukovnom udruzivanju. Kopirati model udruzivanja/medjusobne podrske advokata. | 1 |
| Radikalno: nekim vidom pobune novinara protiv odgovornih za nebezbednost. Kad kazem novinara, ne mislim na one koji su u sluzbi rezima, jer oni nisu nase kolege. | 1 |
| Sa strozijim zakonskim okvirom. | 1 |
| Samo efikasnom zastitom. | 1 |
| Samo sudska praksa koja bi pokazala da postoji izvesnost kaznjavanja onih koji ugrozavaju bilo ciju bezbednost | 1 |
| Samo uz pomoc javnosti i medunovinarske solidarnosti | 1 |
| Sigurnoscu da se postuju profesionalni standardi | 1 |
| Smatram da bi bezbednost novinara/ki bila poboljsana kada bi osobe odgovorne za napade na novinare bile strogo kaznjene zakonom. | 1 |
| Smatram da bi prvenstveno poslodavci trebalo da postuju Zakon o radu i to ne samo minimalno propisane norme. Da obezbede novinarima adekvatnu platu, odmor, zdravstvenu zastitu i za odredene psiholosku podrsku. Ovo moze mnogo da doprinese u smanjenu stresa novinara, odnosno da se oni osecaju sigurnije i bezbednije. Dostojanstveno pre svega. | 1 |
| Smenom vlasti i policijsko bezbednosnih struktura | 1 |
| Smenom vlasti. | 1 |
| Soidarnost | 1 |
| Solidarnom odbranom. Prijavom svakog slucaja ugrozavanja. | 1 |
| Solidarnoscu novinara, ali gradana. Potrebne su promene vrednosti drustva. | 1 |
| Solidarnost i nepristrasnost su, ja smatram kljucne za poboljsanje bezbednosti | 1 |
| Sprovodenje kaznene politike, prevencija | 1 |
| Sprovodenjem postojecih zakona. | 1 |
| Stalnim aktivnim iznosenjem pred domacu i medunarodnu javnost svih slucajeva ugrozavanja bezbednosti novinara, sto udruzenja, istina, posveceno i rade. Animiranjem medunarodnih aktera o ovoj temi. | 1 |
| Stalnim ohrabrivanjem novinara da prijavljuju slucajeve napada, pretnji i sl. nadleznim institucijama, ali i regulisanjem odredenih zakona koji bi imali vise razumevanja za novinarsku profesiju u smislu kaznenih mera prema onima koji novinare napadaju i koji im prete. Takode, treba raditi na sirenju svesti medu gradanstvom o znalacaju novinara i njihovom polozaju u sistemu. Raditi na skidanju stigme da su novinari piskarala koja bi nesto da mute, vec ukazati na znacaj profesije za svakog gradanina. | 1 |
| Striktnim zagrevanjem postovanja zakona | 1 |
| Strozijom zakonskom regulativom. | 1 |
| Svaka profesija ima dobre I lose strange. Pred krajem sam radnog veka. Do sada su novinari uvek bili ugrozeni. Nisam siguran da ce se to skoro promeniti. Bila Strategija ili ne. | 1 |
| Svakako da podizanje svesti svakog pojedinca moze da omoguci novinarima i medijskim radnicima da budu bezbedniji. | 1 |
| Sveobuhvatnom kampanjomcda pretnje novinarima nisu dozvoljene. U kampanji je neophodno da ucestvuju vodeci politicari. Na zalost, to se nece desiti jer su vodeci politicari generatori svih vrsta napada na novinare. | 1 |
| Tako sto bi dobili neku vrstu posebnog statusa. | 1 |
| Tako sto bi dobili status sluzbenih lica | 1 |
| Tako sto bi dobili status sluzbenih lica, da nas ne sutira kao kantu za smece ko god stigne. Sa druge strane medijski radnici svojim radom trebaju da izgrade poverenje kod gradana - konzumenata njihovih informacija, i onda ce uzivati zastitu same javnosti. Generalno, u Srbiji treba podici svest o znacaju novinar ai ulozi medija, a na tom planu sami novinari i mediji igraju veoma veliku ulogu. Ako nam gradani veruju, oni ce nas i stititi. Ako smo im svi isti, a nismo, onda cemo i da prolazimo tako kako prolazimo. | 1 |
| Tako sto bi i NUNSA i UNS morali da imaju u svakom regionu svog poverenika koji ce, sta god da se desi, moci brzo i efikasno da alarmira struku i policiju. | 1 |
| Tako sto bi mediji i novinari redovno prijavljivale takve slucajeve svojim urednicima, strukovnim novinarskim udruzenjima koja bi potom javno reagovala, itd | 1 |
| Tako sto bi prvo javno odredili ko jeste, a ko nije novinar/ka. | 1 |
| Tako sto bismo zabranili seksistima da budu na pozicijama moci u medijima | 1 |
| Tako sto ce drzava prestati da targetira i ponizava novinare | 1 |
| Tako sto ce se vrsiti strozija primena zakona. Dakle, osudivati pocinioce na maksimalne zakonom propisane kazne zatvora. | 1 |
| Tako sto ce Tuzilastvo i suditi raditi svoj posao a novinarima omoguceno da rade svoj sto podrazumeva i postavljanje neugodnih i uhu nemilih pitanja | 1 |
| Tako sto novinaru prestanu da lazu i tako rade u korist svoje stete | 1 |
| Teren. Teren. I opet - teren. | 1 |
| teska prica u aktuenom sistemu | 1 |
| Tipa sluzbene zastite, mislim da u nekim zemljama postoji zakonska stavka da je napad na novinara kvalifikovam kao tezi kriminalni cin. | 1 |
| TRANSPARENTNIM KAZNJAVANJEM ONIH KOJI VRSE TORTURU I OMALAZAVAJU MEDIJSKE RADNIKE | 1 |
| Transparentnost radne grupe, veca vidljivost njihovih aktivnosti | 1 |
| U trenutnom politickom i drustvenom okruzenju smatram da ovo ne moze biti uradeno. Inace, poboljsala bi se efikasnim i neselektivnim radom tuzilastava, policije i sudova. | 1 |
| Uf, tesko pitanje na koje nemam odgovor | 1 |
| Ukljuciti u pricu medunarodna novinarska udruzenja i strane ambasade | 1 |
| Unutar redakcije usitnjavanjem vlasnistva medija; spolja, uz ozbiljnije i odgovornije politicke i drzavne odnose prema medijima. | 1 |
| Uredjenom drzavom u kojoj se postuju prava | 1 |
| uspostavljanjem vladavine prava | 1 |
| Uvesti u kazneni zakon hitnost resavanja napada na novinare. Dati novinaima prednost ispred politike, u smislu kaznjavanja politicara za vredanje, napad i slicno. Oformiti radno telo koje bi imalo oblascenja za adekvatnu saradnju sa policijom i sudstvom, koje bi imalo pravnu sluzbu … | 1 |
| Uvodenjem nove kategorije kazne u krivicni ili prekrsajni zakon | 1 |
| Uvodenjem statusa sluzbenog lica za vreme obavljanja novinarskog zadatka | 1 |
| Vec postojeci zakon podrazumeva kazne za one koji na bilo koji oblik uticu ili sputavaju medije u njihovom radu, ali se na zalost ne sprovodi. Novinari su gotovo usamljeni u odbrani i prinudjeni da sami traze zastitu, vode licne postupke . Sistemska zastita ne postoji. Unizavanje novinarske profesije neminovino utice i na same medije u kreiranju sadrzaja , podilazenju korisnicima, autocenzuri. Ostija kaznena politika i sprovodjenje takve kaznene politike u dogledno vreme bi morala dati pozitivan rezultat. | 1 |
| Veca finansijska nezavisnost | 1 |
| Veoma kompleksno pitanje i tesko je odgovoriti na njega. Potrebno je da se promeni celokupan sistem. Bezbednost novinara nije ugrozena samo danas, vec decenijama unazad | 1 |
| Vise predavanja o temi | 1 |
| Za pocetak da predstavnici vlasti prestanu sa targetiranjem ljudi pa sve ostalo… | 1 |
| Za pocetak da se sankcionise na neki nacin ponasanje predstavnika vlasti prema nasoj profesiji jer oni motivisu nasilje prema novinarima | 1 |
| Za pocetak promenom vlasti :-), pa onda promenom narativa o nezavisnim novinarima, pa aktiviranjem institucija, koje se time bave (sto bi sve posledicno trebalo da pristekne iz onog prvog)….u sustini, samo uklanjanjem glavnog uzroka, ostalo su samo kozmeticki zahvati a nama trebaju hirurski… | 1 |
| Zakonom o posebnom statusu novinarske profesije | 1 |
| Zakonski okvir: Uspostavljanje i sprovodenje adekvatnih zakona koji osiguravaju zastitu novinara i medijskih radnika od nasilja, pretnji, zastrasivanja i cenzure. Ovi zakoni bi trebalo da definisu jasne kazne za napade na novinare i da osiguraju pravdu za zlocine protiv medijskih profesionalaca. Prevencija i osuda: Snazna osuda napada na novinare od strane drzavnih institucija, politickih lidera, civilnog drustva i medija. Javni glasovi trebaju zajednicki da podrze novinare i osude svaki oblik nasilja ili zastrasivanja. Takode je vazno preduzimati preventivne mere kako bi se smanjili rizici i stvorilo okruzenje u kojem je bezbednost novinara prioritet. | 1 |
| Едукација и организовање | 1 |
| Изменама Крвичног закона | 1 |
| Потребно је да новинари добију статус службених лица | 1 |
Pitanje broj 23: Do koje mere smatrate da bi unošenje svih relevantnih informacija u Registar medija koje se odnose na dodelu državnog novca izdavačima medija (sredstva dodeljena kroz proces konkursnog sufinansiranja, javne nabavke, državno oglašavanje) doprinelo uspostavljanju fer medijskog tržišta?
| Min23 | Srednja23 | Medijana23 | Max23 |
|---|---|---|---|
| 0 | 3.491713 | 4 | 5 |
| pitanja23_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 3 | 1.66 |
| SMATRAM DA UOPSTE NE BI DOPRINELO USPOSTAVLJANJU FER MEDIJSKOG TRZISTA | 15 | 8.29 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM NE BI DOPRINELO USPOSTAVLJANJU FER MEDIJSKOG TRZISTA | 23 | 12.71 |
| SMATRAM DA BI DONEKLE DOPRINELO USPOSTAVLJANJU FER MEDIJSKOG TRZISTA | 48 | 26.52 |
| SMATRAM DA BI UGLAVNOM DOPRINELO USPOSTAVLJANJU FER MEDIJSKOG TRZISTA | 33 | 18.23 |
| SMATRAM DA BI ZNACAJNO DOPRINELO USPOSTAVLJANJU FER MEDIJSKOG TRZISTA | 59 | 32.60 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Uglavnom ne, jer ni veci skandali nisu uzdrmali polozaj onih koji od medijskog trzista prave nefer mesto za delovanje. To ne znaci da smatram da ove podatke ne bi trebalo uneti u registar. Naprotiv. |
| Znamo ko za koga i kako radi i bez tih podataka. |
| Smatram da bi svi izvori prihoda medija morali da budu dostupni javnosti, ne samo drzavno sufinansiranje. |
| I sada su to informacije od javnog znacaja, dostupne… Ali, rezultati su porazavajuci jer pokazuju da na konkursima prolaze “partijski” mediji |
| Rec fer je u Srbiji, nazalost, izgubila znacenje |
| Nema fer medijskog trzista bez nezavisnog pravosudja. |
| To se vec radi |
| Ukoliko nema nikakvih posledica, samo objavljivanje podataka nista posebno ne bi donelo. |
| Dok je dvolicnosti u drustvu jedno se prica a drugo radi |
| poznato je kako ova oblast funkcionise u pogledu konkursnog-projektnog finansiranja, nazalost |
| Zelela sam da odaberem treci odgovor. |
| Uspostavljanje fer medijskog trzista je u uslovima u kojima poslujemo i zivimo je nemoguce. Ako si za vlast dobijas sve ako nisi sleduge gasenje… |
| Nikada u bilanse nece uci novac dobijen medijskom iznudom (reketiranjem), te se i ne moze govoriti o fer medijskom trzistu dok se takve stvari ne iskorene. |
| 5. odgovor |
| Neopohodan je Registar medija sa svim relevantnim informacijama pogotovu o vlasnistvu medija, jer bi nam omogucilo da vidimo kod koga se sliva novac gradana. |
| Za pocetak drzava zaista treba da se povuce iz medija |
| … Теорија и пракса су два по неписаном правилу дијаметрално супротна ( законска регулатива ) појма - поготово у одсуству такозване моралне вертикале . |
| Mediji - javni interes- transparentnost , zacarani krug |
| Pod uslovom da se na osnovu tih objava/podataka dodeljuje/ogranicava/obustavlja drzavna pomoc i oglasavanje, da se procesuiraju sukobi interesa, korupcija itd. |
| U ovom politickom i drustvenom trenutku to je jako potrebno |
| Vise bi doprinelo samoj informisanosti o mahinacijama nego uspostavljanju fer trzista…mislim da je znacajnije kao dokumentovanje malverzacija i tokova novca gradana..ali konkretan uticaj na stanje med.scene ne vidim…nije mi bas najjasnije pitanje…mozda malo drugacija formulacija? |
| Tada bismo imali sve informacije na jednom mestu i znali bismo gde idu budzetska sredstva i sta zauzvrat dobijamo od medija, uz mogucnost da citiramo podatke iz Registra |
Pitanje broj 24: Kako biste ocenili, prema vašim uvidima, dosadašnju praksu konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja?
| Min24 | Srednja24 | Medijana24 | Max24 |
|---|---|---|---|
| 0 | 1.475138 | 1 | 5 |
| pitanja24_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| 0 | 8 | 4.42 |
| SMATRAM DA JE DOSADASNJA PRAKSA U POTPUNOSTI NEZADOVOLJAVAJUCA | 104 | 57.46 |
| SMATRAM DA JE DOSADASNJA PRAKSA UGLAVNOM NEZADOVOLJAVAJUCA | 49 | 27.07 |
| SMATRAM DA JE DOSADASNJA PRAKSA DELIMICNO ZADOVOLJAVAJUCA | 17 | 9.39 |
| SMATRAM DA JE DOSADASNJA PRAKSA UGLAVNOM ZADOVOLJAVAJUCA | 1 | 0.55 |
| SMATRAM DA JE DOSADASNJA PRAKSA U POTPUNOSTI ZADOVOLJAVAJUCA | 2 | 1.10 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Cesto nisam zadovoljna nacinom na koji lokalne samouprave odlucuju o raspodeli sredstava. |
| Najproblematicniji su izbori komisija u koje se po pravilu biraju nestrucni clanovi i oni koji su unapred delegirani da odredene projekte/organizacije/medije podrze i sve ostale ili vecinu eliminisu, bez obzira na kvalitet projekata. Tako mediji koji najvise krse kodekse neretko dobijaju najvise novca, posebno na lokalnim konkursima. U slucaju Ministarstva informisanja ta praksa je za nijansu bolja, ali svakako ne dovoljno. |
| Put do konkursnog pakla poplocan je dobrim namerama |
| Najvise novca dobijaju mediji koji najvise krse eticke I profesionalne standarde |
| Sama ideja je odlicna. Obesmisljena je od strane vladajuce politicke kaste. |
| Clanovi komisije dodeljuju novac po privatnom nahodjenju i da li im se dopada medij ili ne. |
| U lokalu, opstinama i gradovima, pogotovo. |
| Rezim je potpuno izvrnuo smisao konkursnog finansiranja, favorizujuci svoje, pa i medijski neostojece organizacije. Uz zlonamernu ‘politicku volju’, tu su i nekompetentne komisije koje dodeljuju sredstva. |
| Od nekompetentnih komisija, preko “burazerske” podele novca, do realizacije koja nema kontrolu (veoma mali broj medija projekte realizuje na profesionalan nacin i onako kako je napisano u projektnoj prijavi). Ceo proces nije transparentan ni u jednom smislu. |
| исти медији добијају паре, а други остају без средстава |
| Sve se deli po partijskoj knjizici i poznanstva a ne po kvalitetu projekata i njihovoj ispravnosti |
| Konkursno sufinansiranje medijskih sadrzaja sluzi iskljucivo za uticaj vlasti na medije. I apsolutnu kontrolu nad informacijama… To je narocito izrazeno na lokalu… |
| Ocena bi bila apsolutno negativna da ministarstvo na pocetku nije na konkretnom primeru pokazalo kako ovaj institut treba i mora da izgleda. Sve sto se dogada do danasnjeg dana derogira zakonodavni okvir i zamisljeni koncept gde mali iskoraci postoje jedino na republickom nivou mada je i tu stanje na tom polju sve losije. |
| Mediji u vlasnistvu clanova vladajuce stranke uglavnom dobijaju novac gradana Srbije. |
| Pokazalo se da postoje privilegovani i drugi nedostaci sprovodenja konkursa |
| Katastrofalna zlouptreba. |
| Ovaj odgovor se odnosi samo na NIU “Ruske slovo” |
| Katastrofalna zloupotreba konkursnog sufinansiranja medijskih sadrzaja i izuzetno visok politicki uticaj. |
| Konkurs se raspise tako da izgleda kao da je forma zadovoljena, u stvarnosti novac dobijaju mediji bliski vlasti i niko drugi |
Pitanje broj 25: Do koje mere se slažete sa sledećom konstatacijom: Podrška projektima koji podižu kapacitet medija u oblasti konkursno sufinansiranja (koncipiranje, pisanje i realizacija medijskih projekata) koja je do sada sprovođena, dala je dobre rezultate.
| Min25 | Srednja25 | Medijana25 | Max25 |
|---|---|---|---|
| 0 | 1.78453 | 2 | 5 |
| pitanja25_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 21 | 11.60 |
| U POTPUNOSTI SE NE SLAZEM DA JE PODRSKA PROJEKTIMA PODIZANJA KAPACITETA MEDIJA DALA DOBRE REZULTATE | 54 | 29.83 |
| U GLAVNOM SE NE SLAZEM DA JE PODRSKA PROJEKTIMA PODIZANJA KAPACITETA MEDIJA DALA DOBRE REZULTATE | 63 | 34.81 |
| DONEKLE SE SLAZEM DA JE PODRSKA PROJEKTIMA PODIZANJA KAPACITETA MEDIJA DALA DOBRE REZULTATE | 33 | 18.23 |
| UGLAVNOM SE SLAZEM DA JE PODRSKA PROJEKTIMA PODIZANJA KAPACITETA MEDIJA DALA DOBRE REZULTATE | 6 | 3.31 |
| U POTPUNOSTI SE SLAZEM DA JE PODRSKA PROJEKTIMA PODIZANJA KAPACITETA MEDIJA DALA DOBRE REZULTATE | 4 | 2.21 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Zato sto se uglavnom podrzavaju prorezimski mediji |
| Zbog prethodnog komentara ocekivano je da neka doprinosa ili je on zanemarljiv. |
| Uslovi nisu fer, procedura nije transparentna, potrebno je eliminisati politicke uticaje iz citavog postupka odlucivanja o sufinansiranju. |
| VELIKI UTICAJ LOKALNE VLASTI |
| Veliki novac dobijaju mediji i produkcije u vlasnistvu osoba bliskih vlastima, a ostali minimalne svote novca. |
| Naucili smo iz podrske da napisemo ispravne projekte ali te nema veze sa dobijanjem sredstava |
| opet se vracamo na nacin kako se dodeljuju sredstva, samo donekle fer, ali sve manje |
| Kojim projektim? Smesno… |
| Proektno finansiranje najveca glupost ikada smisljena potreban bolji neutralniji i ravnopravniji nacin finansiranja |
| Nema rezulatata ili bar nema vidljivih rezultata. |
| Da, ako su rezultati znanje/vestine pisanja i sprovosenja projekata. Ne, ako je rezultat novac dobijen na konkursima. |
| Nisam dovoljno upoznat sa tom konstatacijom. |
Pitanje broj 26: Medijska strategija predviđa da svi sufinansirani medijski sadržaji budu dostupni na jednoj informacionoj platformi. U kojoj meri je važno da svi sufinansirani sadržaji budu javno i jednostavno dostupni?
| Min26 | Srednja26 | Medijana26 | Max26 |
|---|---|---|---|
| 0 | 4.325967 | 5 | 5 |
| pitanja26_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 7 | 3.87 |
| U POTPUNOSTI SE NE SLAZEM DA SVI SUFINANSIRANI SADRZAJI BUDU JAVNO I JEDNOSTAVNO DOSTUPNI | 6 | 3.31 |
| UGLAVNOM SE NE SLAZEM DA SVI SUFINANSIRANI SADRZAJI BUDU JAVNO I JEDNOSTAVNO DOSTUPNI | 1 | 0.55 |
| DELIMICNO SE SLAZEM DA SVI SUFINANSIRANI SADRZAJI BUDU JAVNO I JEDNOSTAVNO DOSTUPNI | 10 | 5.52 |
| UGLAVNOM SE SLAZEM DA SVI SUFINANSIRANI SADRZAJI BUDU JAVNO I JEDNOSTAVNO DOSTUPNI | 40 | 22.10 |
| U POTPUNOSTI SE SLAZEM DA SVI SUFINANSIRANI SADRZAJI BUDU JAVNO I JEDNOSTAVNO DOSTUPNI | 117 | 64.64 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Smatram da sam sadrzaj ne mora biti na jednoj platformi vec linkovi ka sadrzaju |
| ovo pitanje je nerazumljivo, mesa se jedna platforma i dostupnost, sto nikako nije isto, odnosno ovde su dva pitanja na koja imam oprecne odgovore |
| To bi bilo dostupnije i bilo bi transparentnije |
| Transparentnost je veoma vazna s obzirom na to da je u pitanju novac svih gradana. |
| A da bude dostupna i njihova realizacija |
| Ne sufinansiraju se projekti, koji su uglavno “trla baba lan”, vec prvrzenost vlasti. Tako da je svejedno da li su projekti vidljivi ili nisu. Mada, zbog buducnosti, bilo bi dobro da se vide… |
| 5 |
| Tacno bi znali na koje projekte je otisao novac iz budzeta i da li su ciljevi tih projekata ostvareni. |
| … Претпоследња понуђена опција : на сваки покушај да само на ту звездицу тапнем јагодицом прста и одаберем је - зажуте се и све претходне звездице , зато морам овако да одговорим . |
| Transparentnost |
| Pratila Beogradski medijski konkurs od starta 2015. Jeziva netransparentnost i tesko dostupne informacije o projektima, evaluaciji, komisijama, obrazlozenjima, smisljeno su doprinela da se jedna potencijalno dobra praksa pretvori u mehanizam presipanja novca gradana u privatne dzepove struktura bliskih vlastima. Mozda pre postaviti pitanje o potpuno drugacijem zakonskom osmisljavanju koncepta projektnog sufinansiranja, ociscenog od korupcije. |
| treba da budu javno dostupni ali ne razumem zasto bi bili na jednoj informacionoj platformi |
Pitanje broj 27: Kako bi se po vama mogao poboljšati sistem projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja? Upišite vaš odogovor.
Tabelu sa odgovorima na pitanje 27 pogledajte dole.
| Var1 | Freq |
|---|---|
| - | 1 |
| - Jasnim propisivanjem kriterijuma za izbor clanova komisije i vrednovanje njihovih kvalifikacija, od formalnog obrazovanja, preko randon angazmana, do iskustva. - Objavljivanje biografija svih potencijalnih kandidata za komisije i pravo zalbe na izbor clanova ako je ocigledno da bolji kandidati nisu izabrani. - Eliminisanje svih medija koji redovno krse eticka nacela. - Definisanje kriterijuma po kojima se projektni podrzavaju. | 1 |
| … Само и искључиво и једино поштовањем постојећих папиролошки утврђених законских аката и норми и ” звезданим небом над нама и моралним законом у нама ” ( Хегел ) . | 1 |
| / | 5 |
| ako bi o tome odlucivalo profesionalno telo o cijem sastavu i radu ne odlucuju politicari | 1 |
| Bez deljenja medija na podobne i nepodobne i fokusiranje iskljucivo na kvalitet projekta. | 1 |
| Bez stava | 1 |
| Bolja kontrola. | 1 |
| Boljim komisija, vecom transparentnoscu, ukljucivanjem gradana | 1 |
| Centralizacijom fondova za sufinansiranje | 1 |
| Clanovi komisija treba da budu kredibilni i relevantni da procene kvalitet predlozenih projekata koji zaista zavreduju takvu podrsku. | 1 |
| Da ih ima sto vise i da se ne sprovodi “odabir podobnih”. | 1 |
| Da o tome odlucuju kompetentniji ljudi i bez politickog uticaja | 1 |
| Da odlucuje o tome struka, a ne politika. | 1 |
| da oni koji konkurisu postuju kodeks i odluke saveta za stampu | 1 |
| Da projekti budu kratkorocni,a dimamika njihovih izvodenja brza | 1 |
| Da se proces ucini transparentnijim. | 1 |
| Da selekcione komisije cine strucni i nezavisni clanovi, i da njihove odluke nisu podlozne volji gradonacelnika/predsednika opstine ili bilo kog politickog aktera. | 1 |
| da sufinansiranje bude zasticeno od politickog uticaja | 1 |
| Da svaka lokalna samouprava javno dodeli sredstava- Komisija po imenu i prezimenu sa fotografijom. Javno objavljivanje svake konkursne dokumentacije na veb stranicama lokalnih samouprava. | 1 |
| Definisati sta je medijski profesionalac i ko moze biti clan komisije. Dosadasnja praksa je pokazala da je ta jedna od definicija koja se zloupotrebljava. | 1 |
| Detaljno definisati ko moze da bude clan komisije za raspodelu sredstava, kako bi minimalizovala zloupotreba, ograniciti da jedan medij sa povezanim pravnim licima da ne moze dobiti 80 posto ukupnih sredstava konkursa, uvrstiti mehanizam utvrdjivanja javnog interesa u javnom informisanju i da bude deo konkursa. | 1 |
| diskvalifikacijom medija koji najvise krse Kodeks, za pocetak | 1 |
| Dobrom koordinacijom sa drzavom o donatorima, pre svega relevantnim subjektima | 1 |
| Doslednom primenom zakonskih i podzakonskih akata i istinskom zeljom vlasti da se stiti i promovise zakonom definisan javni interes u oblasti informisanja. | 1 |
| Drugacijim izborom clanova komisija koji odlucuju o sufinansiranju medijskih sadrzaja. | 1 |
| eliminisanjem svih problema koji su do sada uoceni, gongo medija i medijskih udruzenja, transparetnim uslovima finansiranja i jednakim uslovima za konkurisanje | 1 |
| Evaluacija i kontrola, a onda i kaznene mere za one koji nisu ispostovali projektni plan. Takode, oni koji krse Kodeks ne bi smeli da dobijaju novac na konkursima. | 1 |
| Fer i transparentnim dodelama sredstava | 1 |
| fINANSIRANJEM ISKLJUCIVO ONIH MEDIJA KOJI POSTUJU NOVINARSKU PROFESIJU I KODEKS | 1 |
| Formiranjem najpre, nezavisnih komisija koje bi u potpunosti ocenjivale pristigle projekte bez mogucnosti politickog uticaja vlasti u datom trenutku | 1 |
| Infirmisanost | 1 |
| Insistiranjem na pravednoj raspodeli sredstava medijima koji dokazano stite javni interes i iskljucivanjem iz konkursa onih krse kodeks + onih ciji clanovi ili povezana lica nisu opravdali prethodno izdvojena sredstva | 1 |
| Izmenom tela koja o tome odlucuju | 1 |
| Javna kontrola napisanih projekata tj. njihova realizacija, ako su realizovani | 1 |
| Javnim izborom upucenih i novinarski kompetentnih clanova komisija za dodelu novca; uspostavljanjem javnih kriterija za dodelu; zamenljivoscu komisija posle odredenih gresaka; potpunom javnoscu rada i svih podataka komisija… | 1 |
| Javnost | 1 |
| Jedini nacin da projekno finansiranje funkcionise onako kako je zamisljeno, fer trzisna “utakmica”, postovanja Kodeksa novinara i izvestavanje o javnom interesu je da u Komisijama sede predstavnici udruzenja UNS-a, NUNS-a i NDNV-a a ne fantomskih udruzenja. | 1 |
| Kada bi se gledalo kakav je projekat, a ne u kom mediji novinari rade | 1 |
| Kada se novac ne bi delio medijima koji su bliski vlastima, nego onima koji profesionalno rade svoj posao i prijavljuju teme koje su od javnog interesa. | 1 |
| Kao i za sve prethodno, da se postuje ono sto je doslovce napisano u konkursnoj dokumentaciji | 1 |
| Komisije moraju biti strucne, kriterijima jasni, ali i je potrebno i da se vise medija prijavljuje kako bi se obezbedio pluralizam | 1 |
| Komsije moraju biti sastavljene od nezavisnih profesionalaca I van politickog uticaja | 1 |
| Kreiranjem komisija u kojima bi sedeli profesionalci koji bi se menjali prilikom svakog novog konkursnog kruga. | 1 |
| Kroz neku sankciju i dalje mentorstvo institucije (opstine) koja lose sprovede konkurs | 1 |
| Kroz zaista profesionalne i nezavisne komisije i kontrolu uradenog | 1 |
| Lakse konkurisanje i sveze ideje | 1 |
| Malo teze je realizovati moj predlog. Smisliti neki plan i program za nekiprojekat. na primer nesto o razvoju turizma. Uraditi serijal emisija od (na primer) 24 emisije. Sve snimiti, procitati i izmontirati. Kad sesve to zavrsi odneti nekom ko je sufinansijer. Kad on to vidi i (verovatno) mu se svidi, dace pare za to. na promer opstina ili rad. Ako neda opet emitovati. tada je lakse naci spsonzorstvo kad vec imamo spreman materijal. Obavezno na kraju emisije objaviti da grad ili opstina nisu hteli da daju pare za taj projekat koji su im radnici u medijima prezentirali vec zavrsen. Ako je nesto mnogo vazno i zanimljivo za javnost ili je konkurs za tako nesto tradicionalan sledeci psut ce dati tako da cemo onda mi voziti automobil a oni otvarati kapiju. | 1 |
| Manjinski piani mediji, malotirazni, su izvan nekih velikih projekata. U potpunosti zavisimo od dotacije koja je skromna. | 1 |
| Merilo pri odabiru mora biti znacaj teme i profesionalan pristup, a ne partijska podobnost i zloupotreba u propagandne svrhe. Mora postojati evaluacija i kredibilna komisija. | 1 |
| Mislim da bi gradani, na referendumu, trebali da glasaju o sadrzajima koji im nedostaju u njihovoj lokalnoj sredini. Na osnovu tog interesovanja formirale bi se teme za koje bi mediji konkurisali. Ukoliko sa referendum nema interesovanja onda se moze smatrati da gradani nisu zainteresovani za medijsko pokrivanje vaznih tema, sto bi, verujem, stvarnost demantovala. Na primer, verujem da bi gradani Loznice rado izabrali teme o kojima bi zeleli da pisu lokalni ili nacionalni mediji od njihovog novca. Mediji bi konkurisali ne samo kvalitetom obrade teme, vec i kvalitetom prostora koji za tu temu nude. Prednost bi imali oni koji imaju vise publike, a nude udarni prostor za temu. Gradani bi ocenjivali da li su zadovoljni obradom teme, a oni koji su zloupotrebili sredstva ne bi mogli da konkurisu naredne godine. Ako je primedba da gradansko interesovanje nije dovoljno za ovakav pristup onda ne treba trositi njihov novac na nesto sto ih ne zanima. | 1 |
| Mislim da bi i izvestaji o realizaciji projekta trebalo da budu javno dostupni. Ne bih da nagadjam kolimo medija je predalo realne izvestaje. A to je preduslov za novo konkurisanje | 1 |
| Mislim da se mali mediji izdrzavaju projektnim finansiranjem ili bar znacajno sufinansiraju. To nas onemogucava da projektna sredstva koristimo onako kako su budzetski isplanirana, vec se upotrebljavaju za druge troskove. Vecina je ovim naterana u manipulativne radnje. | 1 |
| Mogao bi se poboljsati nakon uvodenja Javne platforme za medijske sadrzaje uradene kroz projekte. | 1 |
| Mora biti transparentan kako bi se sprecilo finansiranje stranackih “medija” i projekata | 1 |
| Morala bi da postoji reakcija tuzilastva na zloupotrebe u ovoj oblasti. Ogroman novac se zloupotrebljava a da za to do sada nije bilo nikakve sankcije. Uz adekvatnu reakciju drzavnih organa i postojeci sistem bi bio zadovoljavajuci. Ako reakcija na zloupotrebe izostane, bilo koje resenje ce biti zloupotrebljeno. | 1 |
| Morale bi da postoje nezavisne konkursne komisije i da clanove komisija, osim lokalne samouprave, delegiraju iskljucivo relevantna medijska udruzenja ciji je rad transperantan, javan i koja su prepoznata u javnosti i na medijskoj sceni kao udruzenja koja se bore za popravljanje polozaja medija i novinara. | 1 |
| n/a | 1 |
| N/A | 1 |
| Na zalost i ti projekti funkcionisu slicno kao i drzavni. Znaci veze i privilegovani! | 1 |
| Nadzor moraju imati i novinarska udruzenja | 1 |
| Ne mogu da odgovorim na ovo pitanje, jer nikad nisam konkurisala ili ucestvovala u proceduri, pa ne znam kakav je postupak. | 1 |
| Ne moze se poboljsati ni potpunom javnoscu konkursa jer nema kriticne mase medija koja bi mogla da utice na politicke odluke koje se odnose na konkurse. | 1 |
| ne znam | 2 |
| Ne znam | 4 |
| Ne znam. | 1 |
| nemam ideju | 1 |
| Nemam ideju | 1 |
| Nemam odgovor | 1 |
| Neophodnom evaluacijom medijskih projekata. | 1 |
| Nepristrasnim donosenjem odluka | 1 |
| Nezavisne profesionalne komisije sastavljene od predstavnika kredibilnih udruzenja. | 1 |
| Nezavisnija komisija. | 1 |
| Nezavisnom evaluacijom realizovanih projekata, ali samo ako bi ona zaista bila oslobodena politickih i drugih pritisaka, sto je na papiru moguce, ali u stvarnosti tesko. Mediji ciji projekti ne zadovolje standarde ne bi trebalo da imaju pravo da ucestvuju naredne godine na konkurisma, kao ni mediji koji ne postuju Kodeks novinara Srbije. | 1 |
| Nisam dovoljno upucena | 1 |
| Nisam se bavila tom temom | 1 |
| Nisam strucna da dam svoje misljenje | 1 |
| Nisam upucena u taj deo posla. | 1 |
| Obaveznom konsultacijom sa novinarskim udruzenjima i Savetom za stampu, gde bi jedan od relevantnih kriterijuma za dodelu sredstava bila i cinjenica koliko je i kakvih sankcija odredenom mediju izreceno u toku prethodne godine. | 1 |
| obuke za medije i…..da se uspostavi fer sprovodenje citavog sistema | 1 |
| Odabirom strucnih i nezavisnih ljudi u komisije koje odobravaju sredstva za sufinansiranje. | 1 |
| Onim sto je i istaknuto u orethodnim pitanjima, a pre svega da sufinansirani sadrzaji budu javno dostupni. | 1 |
| Po meni - nikako. A po mom misljenju: profesionalizacijom konkursnih komisija. Znam, medjutim, da je utopija. | 1 |
| Poboljsanje bi bilo kad tabloidi i mediji koji su prekrsioci Kodeksa novinara ne bi imali pravo da ucestvuju. | 1 |
| Poboljsanje sistema projektnog sufinansiranja medijskih sadrzaja zahteva kombinaciju transparentnosti, nezavisnosti, inkluzivnosti i odgovornosti. Ovakav pristup moze doprineti vecoj pravicnosti, kvalitetu i raznovrsnosti medijskih sadrzaja koji se finansiraju i pruziti podrsku novinarima i medijskim organizacijama u stvaranju visokokvalitetnih informacija za javnost. Javna odgovornost i transparentnost: Redovno objavljivanje informacija o sufinansiranim projektima, iznosima dodeljenih sredstava i rezultatima postignutim kroz te projekte. Javna objava ovih informacija omogucava medijskim radnicima i siroj javnosti da prate i ocenjuju pravicnost i transparentnost procesa. | 1 |
| Poboljsao bi se ako bi postojalo radno telo koje bi ocenjivalo kakve benefite gradani Srbije imaju od medijskih projekata koje finansiraju. | 1 |
| Poboljsati saradnju sa civilnim sektorom i medijima iz regiona . | 1 |
| Pod kontrolom nekog medunarodnog udruzenja ili institucije iz EU, dakle nekog ko je nepristrasan i ne zavisi od sns | 1 |
| Pojma nemam. | 1 |
| Politicka promena | 1 |
| Poostriti kriterijume i njihovo sprovodjenje za dodeljivanje sufinansiranja. Onemoguciti ucesce gongo org u konkursnim komisijama. Onemoguci finansiranje medija koji su sankcionisani od strane Saveta za stampu i REMa i onih koji krse novinarski kodeks | 1 |
| Poostrvanjem uslova i profesionalizacijom komisije za dodelu sredstava. | 1 |
| Postavljanje strucnih ljudi u komisije koje odlucuju o projektima, puna transparentnost procesa izbora, kontrola sprovodenja projekta i objavljivanje rezultata sprovedenih projekata (linkovi ka tekstovima, snimcima…). | 1 |
| Postoji mnogo problema u sistemu i to je sira tema | 1 |
| Postovanje zakona, kodeksa, promicija ovog vida medijskog rafa | 1 |
| Postovanjem uputstava da se novac ne daje medijima koji krse kodeks. | 1 |
| Potpnim odvajanjem donosilaca odluka u konkusima od uticaja politike. | 1 |
| Potpuni restart | 1 |
| Potrebno je da komisija radi nezavisno od vladajucih struktura | 1 |
| Pravnom regulativom kojom se anuliraju administrativni trikovi koje koriste lokalna, pokrajinska i republicka vlast pri dodeli sredstava. | 1 |
| Preciznijom zakonskom regulativom i njenom doslednom primenom. | 1 |
| proektno finansiranje najveca glupost ikada smisljena Iznalazenje drugi nacin i model finansiranja medije | 1 |
| Projekte koje partijski podobni pojedinci biraju za sopstvene medijske sadrzaje nisu podobni. | 1 |
| Promena altuelne/vladajuce politike. | 1 |
| promena rezima | 1 |
| Propisivanjem jasnih kriterijuma o relevantnosti novinarskih udruzenja, medijskih asocijacija i medijskih eksperata sa adekvatnim obrazovanjem, ciji predstavnici treba da cine komisije za dodelu sredstava za medijske sadrzaje; obaveznim sistemom evaluacije finansiranih medijskih sadrzaja. | 1 |
| Prosto - ukloniti politicki uticaj na ovakvo finansiranje. | 1 |
| Rangiranjem projekata po njihovom znacaju, sprecavanjem dirigovanja koji mediji ce biti podrzani u zavisnosti od politicke podobnosti, nepodrzavanjem lokalnih medija iz drugih sredina koji nisu sposobni da realizuju projekat zbog udaljenosti (na primer, ne podrzati u Sremu medije iz Backe, cijih novinara nema na terenu i ciji projekti se realizuju samo formalno, cime se umanjuju sredstva lokalnim medijima koji zaista rade svoj posao), nepodrzavanjem projekata fantomskih portala i medija ciji su osnivaci udruzenja gradana (njihovi sadrzaji novinarstva nisu ni videli)… | 1 |
| Relevantnim komisijama | 1 |
| revizijom svih podrzanih peojekata o trsoku lokalnih samouprava | 1 |
| Sa ovom vlascu to je utopijsko pitanje. Svakako bi za pocetak prijava na konkurse trebala da bude digitalizovana na jedinstvenoj platformi, koja je podeljena po oblastima konkursa (bez tone papira koje mediji salju), a u sklopu toga da se uvede mogucnost “tajne” prijave projekta, bez navodenja medija ili pravnog lica koje aplicira. Tek nakon odobrenih sredstava za kvalitetan predlog projekta da se izvrsi spajanje sa podnosiocem prijave. Komisije treba da budu strucne i kompetentne. Jedinstvena platforma bi omogucila transparentan uvid u realizaciju projekata. Zabrana apliciranja “medijima” koji ne azuriraju sadrzaje na svojim portalima, vec to rade iskljucivo u vreme realizacije projekta. Provera medija i glavnih urednika u Registru medija (mediji se veoma lako registruju, a za glavne urednike se imenuju osobe bez dana novinarskog staza. | 1 |
| Samo ako vise ne bude partijska drzava. | 1 |
| Sankcionisati medije koji krse Eticki kodeks, onemoguciti im konkurisanje. | 1 |
| Sistem projektnog finansiranja se odvija u istom maniru kao i ostali mehanizmi dodele drzavnog novca - unapred smisljena podela partijskim poslusnicima. U takvom sistemu gde je sve unapred namesteno, od clanova komisija, preko medija koji ce da dobiju novac na tim konkursima, ne vredi davati predloge kako same procedure mogu da se unaprede zato sto se njihove osnovne i sustinske odredbe ne postuju. | 1 |
| Smanjenjem uticaja politicih faktora na proces dodele grantova. | 1 |
| Smanjiti uticaj poltikr | 1 |
| Smisaona raspodela novca i bolja kontrola uradenog. Obicno te projekte niko ne kontrolise kako su izvedeni. Cesto novinar pise projektni tekst o npr gradu u kome nikada nije ni bio. | 1 |
| Spoljnom revizijom projekata | 1 |
| Strucni ziri, bodovanje projekta | 1 |
| Stvarno upuceni clanovi komisija, bodovanje po kriterijumima, javni prenosi sednica komisija, isplata iznosa u obrocima, periodicno izvestavanje o utrosenim sredstvima, jasan i merodavan zavrsni izvestaj… | 1 |
| Svaki mediji koji dostavi projekat treba proveriti da li poseduje dovoljno kapaciteta za realizaciju projekta | 1 |
| Tako da rezimski mediji ne dobijaju sav novac. | 1 |
| Tako da se ukine i na potpuno drugaciji nacin resi finansiranje medija | 1 |
| Tako sto bi cin odlucivanja o projektima, koji su stigli na raspisani konkurs neke lokalne samouprave, bio JAVNI CIN, kome bi mogli da prisustvuju zainteresovani ( nesto slicno sudenju) | 1 |
| Tako sto bi se lokalni mediji dodatno osnazili za pisanje projekata, dok bi dodela novca s druge strane morala viti bolje kontrolisana. Uz to bi trebalo poostriti kriterijume, kako medijske kuce koje cesto krse Kodeks ne bi mogle da dobijaju javna sredstva. | 1 |
| Tako sto bi se novac dodeljivao po kvalitetu projekata a u Komisijama sedeli profesionalci a ne ljudi sa kovertama u kojima pise naziv medija kome je novac opredeljen | 1 |
| Tako sto bi se sufinansirali projekti od javnog interesa, a ne partijski interesantni | 1 |
| Tako sto bi se, za pocetak, postovali vazeci propisi koji regulisu tu oblast. I, u drugom koraku, da se izmenom propisa obezbedi potpuna transparentnost tog sistema i jasna odgovornost za krsenje pravila. | 1 |
| Tako sto bi svi mediji na konkursima bili u egal polozaju i tako sto bi najbolji predlozi bili sufinansirani. | 1 |
| Tako sto mediji ne bi to koristili samo da uzmu pare nego da rade nesto korisno | 1 |
| Tako sto na konkurse ne bi imali pravo da se prijave mediji koji uporno krse Eticki kodeks novinara Srbije. | 1 |
| Tako sto nece imati veze sa konkursima opstina i gradova | 1 |
| Tako sto podrazumevani kriterijum ne bi bio Lojalnost vlastima | 1 |
| Transparentne procedure, jasniji kriterijumi, da to bude ulaganje u medijski sadrzaj koji unapreduje kvalitet informisanja, a ne u tabloide koji svakodnevno krse novinarski kodeks (da bude transparentno ko stoji iza odredenih projekata). | 1 |
| Transparentniji rad i postovanje zakona koji ureduju ovu oblast. Kada su konkursi za informisanje na manjinskim jezicima u pitanju da se postuju zakoni koji ureduju prava manjina | 1 |
| Transparentnijim uslovima za dodelu sredstava. | 1 |
| transparentnijom uslovima konkursa i procedurom izbora | 1 |
| transparentnim projektima | 1 |
| Transparentnoscu i raznim olaksicama | 1 |
| Transparentnoscu, kvalitetom medijskih projekata i potpunim raskidom sa dosadasnjom praksom stranacki obojenih projekata i konkursa | 1 |
| Transparentnost | 1 |
| Transparentnost i odgovornost | 1 |
| Transparentnost izborom komisija za ocenu uz potpuno iskljucenje svih javnih sluzbenika i detaljnim, javnim i tacnim rezultatima izabranih projekata | 1 |
| Transparentnost procesa je kljucna | 1 |
| Transparentnost projekata kao I ne mogucnost medija da dobijaju projekta a da u isto vreme krse Kodeks | 1 |
| Transparentnost rada komisija, jasniji kriterijumi, eksterna evaluacija | 1 |
| Transparetnoscu podataka. | 1 |
| Treba da se uvede stroza kontrola rada medija i njihovog postovanja novinarskog kodeksa i profesionalnih standarda. Tabloidima ne treba dodeljivati novac. | 1 |
| Treba ga potpuno promeniti. Sada je potpuno dirigovan sistem po kome se unapred zna kome i koliko novca ce se dodeliti. Cesto je rec o sadrzajima koji samo sluze za promociju lokalnih funcionera ili se pise o temama kojima bi se novinari i inace bavili i bez tog novca. Clanovi komisija koje navodno odlucuju unapred znaju kome ce dodeliti novac, a cesto se radi o osobama diskutabilnih kompetencija u ovoj oblasti. | 1 |
| Trenutno nemoguce zato sto zakoni nisu isti za sve i ne vaze za sve. | 1 |
| U ovoj konstelaciji pricati p tome je utopija. | 1 |
| U praksi, odluke o tome ko ce dobiti projekat uglavnom se dogovaraju unapred, u manjim sredinama se unapred zna ko mora koliko da dobije, nevezano od kvaliteta samog projekta. Potrebno je da postoje nezavisne komisije, a trenutno to nisu. | 1 |
| U srpskim prilikama je to nemoguce postici, ceo koncept je neprimenjiv kod nas | 1 |
| Ubedjivanjem ljudi da su burazersko interesni odnosi izmedju politicara i novinara sramota | 1 |
| Uciniti ga transparentnijim i javno dostupnim. | 1 |
| Ukinuti ga potpuno jer je ovako kako se radi besmisleno. | 1 |
| uspostavljanjem jasnih kriterija i rukovodenja istim prilikom izbora | 1 |
| Uspostavljanjem sistema vrednovanja - kada je koji medij osnovan, portfolio medija, ali mozda i sistemom da se ne zna „ko salje projekat”, vec da se ocenjuje ne na osnovu imena i rejtinga („rejtinga”) vec zaista na osnovu kvaliteta projekta. | 1 |
| Uvodenjem pracenja realizacije projekata mesec za mesec | 1 |
| Uvodenjem viseg stepena transparentnosti i javnog uvida u realizaciju sufinansiranih projekata. | 1 |
| Uvodjenjem kriterijuma koji podrazumeva postovanje Kodeksa novinara Srbije | 1 |
| Vec sam odgovorila, potpuno nov zakonski okvir koji bi do detalja predvideo svaku etapu, svaki detalj konkursa, kako bi se sprecile zloupotrebe. I akcenat na evaluaciji posle isteka projekta, da li je novac opravdan….za pocetak postovanje vec postojecih pravila, ne nagradivati medije koji krse Kodeks i slicno | 1 |
| Veca transparentnost | 1 |
| Vecom edukacijom, deljem informacija | 1 |
| Vecom filtracijom medijskih kuca koje mogu ucestvovati na konkursom kroz valorizaciju rada | 1 |
| Vecom transparentnoscu | 1 |
| Vecom transparentnoscu, javnom prezantacijom rezultata i transparentnom raspodelom sredstava postujuci zakon | 1 |
| Za pocetak da svi mediji budu informisani. | 1 |
| Za pocetak, preko ovih konkursa ne bi trebalo finasirati gotovo iskljucivo samo rezimske tabloide (i lazne informativne portale koje sirom Srbije osniva SNS) koji svakako diktiraju uslove na medijskom trzistu Srbije. | 1 |
| Zaista ne znam | 1 |
| Права професионална евалуација текстова односно урађених пројеката | 1 |
| Променом начина предлагања и избора чланова комисија за оцењивање пројеката | 1 |
| Тако што ће се подржати и пројекти који доприносе афирмацији одређених садржаја. | 1 |
Pitanje broj 28: Do koje mere smatrate da je opravdano uvođenje poreskih olakšica ili poreskih kredita za lokalne i regionalne medije u cilju zaštite lokalnog informisanja?
| Min28 | Srednja28 | Medijana28 | Max28 |
|---|---|---|---|
| 0 | 3.944751 | 5 | 5 |
| pitanja28_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 13 | 7.18 |
| SMATRAM DA JE POTPUNO NEOPRAVDANO | 7 | 3.87 |
| SMATRAM DA JE UGLAVNOM NEOPRAVDANO | 3 | 1.66 |
| SMATRAM DA JE DELIMICNO OPRAVDANO | 25 | 13.81 |
| SMATRAM DA JE UGLAVNOM OPRAVDANO | 39 | 21.55 |
| SMATRAM DA JE POTPUNO OPRAVDANO | 94 | 51.93 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Prvenstveno mislim da bi novinarima koji su kriticki i objektivno informisali gradene minulih osam godina trebalo priznati beneficirani radni staz, a narocito onima koji su imali problema, kojima je porodica ostajala bez posla zbog onog sto rada, cije su redakcije tuzene itd. |
| Negativna iskustva privatizacije lokalnih medija cine me skepticno. |
| Ukoliko to opet ne postane “igra” kojom se podrzavaju poslusni |
| Ne moze se poreski sistem menjati tako fleksibino. Propisi moraju vaziti za sve podjednako |
| Ne. Nikako. Porez svima isti. Ako vi zaradujete 1.000.000 platicete 200.000, a ako ja zaradujem 100.000 treba da dam 20.000. To nikako. Ako su drugi bezobrazni nemojmo biti isti. Za cije babe zdravlje onda popunjavamo ovu anketu? |
| U slucaju postene raspodele konkursnih sredstava, mozda ne bi ni bilo potrebe ha olaksicama. |
| Povecao bi se broj medijskih sadrzaja i informacije od znacaja za lokalno stanovnistvo |
| Bilo bi dobro na slican nacin posmatrati i razne specijalizovane medije. |
| U manjim sredinama uglavnom nema ni male niti privrede i iz cega i od koga da se reklamiraju |
| Profesionalni mediji na lokalu su retkost, tako da je opravdano ako ne govorimo o kontrolisanim medijima i propagandnim glasilima. |
| Pitanje za uredene zemlje ali ne i za Srbiju. Ako hvalis vlast imas sve ako kritikujes nemas nista. A olaksice… |
| Opet, samo onima koji ne krse kodeks. |
| 5 |
| Ova mera bi imala smisla ako bi pratila doslednu primenu medijskih zakona. Posto to nije slucaj, ova mera bi bila zloupotrebljena od strane lokalnih i regionalnih medija na slican nacin kao i u slucaju projektnog sufinansiranja. |
| Lokalnim medijima je priliv od oglasavanja manji od republickih medija |
| Uz uslcov da se ne radi o partijskim medijima, a ogromna vecina jesu. |
| Ta materija mi je nepoznata. |
| Dovoljno su finansijski na udaru, to je nuzno. |
| Ovaj odgovor se odnosi samo na NIU “Ruske slovo” |
| To su mediji malog tiraza /dometa, porez moze za cas da ih zatvori i ukine, primera ima mnogo |
Pitanje broj 29: Do koje mere ste zadovoljni radom REM-a (Regulatornog tela za elektronske medije) u poslednjih godinu dana, prema vašim uvidima?
| Min29 | Srednja29 | Medijana29 | Max29 |
|---|---|---|---|
| 0 | 1.116022 | 1 | 4 |
| pitanja29_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 4 | 2.21 |
| POTPUNO SAM NEZADOVOLJAN/A RADOM REM-A | 156 | 86.19 |
| UGLAVNOM SAM NEZADOVOLJAN/A RADOM REM-A | 18 | 9.94 |
| DONEKLE SAM ZADOVOLJAN/A RADOM REM-A | 2 | 1.10 |
| UGLAVNOM SAM ZADOVOLJAN/A RADOM REM-A | 1 | 0.55 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Sramotno! |
| REM se ne mesa u svoj posao. Dovoljno je da pogledamo TV Pink i Happy - objasnjenje suvisno. |
| Zakonska resenja i praksa su udaljeni jedno od drugih kao dve planete |
| Katastrofalno rade. Oni snose odgovornost za davanje nacionalnih frekvencija mimo propisa i ispunjavanja uslova za dobijanje iste |
| Nezakonito postupanje Saveta REMa je na nivou nacionalne izdaje |
| Retki su slucajevi profesionalnog rada REM-a. |
| REM je potpuno privatizovana rezimska organizacija. |
| Neophodno je rasustanje REM-a u ovom sastavu u roku od odmah. |
| Sta je uradio? Koga je zastitio? |
| Nema potrebe bilo sta komentarisati |
| institucija zrea za debela reforma |
| Nista nisu radili, ugusili su nas za nas novac. |
| … Коментар излишан !!! |
| To telo tolerise ratno huskacku TV i TV promotera nemorala i nasilja, dovoljno za negativnu ocenu |
| REM trenutno bespotrebno trosi pare poreskih obveznika jer nista ne radi iz svoje nadleznosti osim sto stiti medije koji su stetna propaganda nosiocima vlasti. |
| Beskrupulozna Sns ispostava |
| Ne ispunjava svoju funkciju jer u potpunosti zavisi od stranke na vlasti |
Pitanje broj 30: Strategija predviđa izuzetno visok nivo transparentnosti rada REM-a. To bi značilo: redovne javne konsultacije, uvođenje kol-centra za građane, kao i efikasnu i interaktivnu internet stranicu. Da li smatrate da bi ove aktivnosti mogle da unaprede rad REM-a?
| Min30 | Srednja30 | Medijana30 | Max30 |
|---|---|---|---|
| 0 | 3.403315 | 3 | 5 |
| pitanja30_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 3 | 1.66 |
| SMATRAM DA UOPSTE NE BI MOGLE DA UNAPREDE RAD REM-A | 18 | 9.94 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM NE BI MOGLE DA UNAPREDE RAD REM-A | 15 | 8.29 |
| SMATRAM DA BI DELIMICNO MOGLE DA UNAPREDE RAD REM-A | 64 | 35.36 |
| SMATRAM DA BI UGLAVNOM MOGLE DA UNAPREDE RAD REM-A | 29 | 16.02 |
| SMATRAM DA BI ZNACAJNO MOGLE DA UNAPREDE RAD REM-A | 52 | 28.73 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Smatram da bi mogle da unaprede rad REM-a (I’ma u opciji Ali sta god da obelezim, automatski se obelezavaju sve ponudjene opcije) |
| Samo adekvatan izbor clanova moze da sustinski unapredi rad REM-a, kao i svih drugih tela i institucija. Nikakve formalno definisane procedure sustinski nemaju nikakav znacaj ako su clanovi poput onih u trenutnom sazivu. |
| Dokle god REMom rukovodi jedan covek, a clanovi Saveta su samo njegovi izvrsioci naloga, nema unapredjenja. |
| Mislim da je ovo zamazivanje ociju javnosti nad cinjenicom da REM ne radi svoj posao. |
| To su osnovne stvari koje treba da postoje u radu REMa |
| Problem je sto trenutno REM posmatramo kroz aktuelne clanove. Ako bi REM zaista bio u funkciji nezavisnog regulatornog tela sacinjenog od ljudi sa autoritetom i kredibilitetom transparentnost bi mnogo znacila. Ovaj sastav REM-a obezvredio je njegovo postojanje |
| Smatram sa bi unapredili ukoliko bi clanovi rema bili profesionalci a ne rezultat izbora od strane vlasti |
| Ali samo u slucaju da ovo telo pocne da radi po zakonu |
| Nema efikasne kontrole javnosti rada bilo koje drzavne institucije bez nezavisnog pravosudja. Call centar nema smisla ukoliko nema institucija. |
| Sa ovim sastavom - nemoguca misija. |
| REM je politicko telo, samo fingira postojanje regulatornog tela i dok se to ne promeni, da postane profesionalno i nepoliticko, promene su kozmeticke |
| Samo bez kol-centra. Umesto toga odgovori mejlom. I REM ne treba da deli republicke, pokrajinske, regionalne, gradske i opstinske signale (dozvole). Dozvoliti da svako ima televiziju ili radio stanicu. U mom gradu bilo je u jednom trenutku 13 radio stanica i cetiri televizije. Ako mogu da se izdrzavaju neka ih, a ako ne mogu sami ce se ugasiti. Tako je veca konkurencija i neko ce isplivati na vrh. Isplivace onaj koji posteno radi kad su informativne i bilo koje druge emisije u pitanju. Treba da postoji REM, ali njihov posao treba da bude samo da kaznjavaju TV i radio stanice ako krse odredena pravila. Nikako da ne budu nezavisni. Ako im se placa nadoknada, onaj ko ih placa taj i da ih bira. To znaci po jedan predstavnik svih televizija i radio stanica bira svog predstavnika. Svaki region po jednog clana i neka sve televizije i radio stanice sa te teritorije placaju onoga koga su izabrali. Nista Drzava da nema sa tim. Mi da placamo njima signal (frenkvenciju) a predstavnici drzave da ih postavljaju? E pa sto u filmu “Lepa sela lepo gore” kaze “Viljuska” onom Turcinu u kaminonu “nece moci burazeru”. Mi ih placamo,mi ih i biramo i igrace onako kako mi sviramo, a ako ne rade ispravno mi ih menjamo. Napravi se Statut i Pravilnik koji bi oni morali da postuju. |
| Ne, ukoliko clanovi REMa ostanu partijski poslusnici koji ce da izvrcu ruglu svaki od ponudenih mehanizama kontrole. |
| Pod uslovom da sve to ne bude samo mrtvo slovo na papiru. |
| Sednice REM bi morale biti prenosene i u realnom vremenu; a clanovi Saveta REM bi morali biti obavezani i na javni odgovor na svako pitanje, primedbu i slicno koju im neki gradanin smisleno upucuje. Uz objavljivanje i pitanja na koja REM nema odgovor, kao i objasnjenje zasto nema odgovora. Vazno je da se sve zabelezi. |
| odnosi se na sadasnji REM |
| Ali to se nikada nece dogoditi |
| Mozda, ali ne u Srbiji |
| Iskustvo nas uci da i ako sa ovim unaprijedimo rad REM-a dolazimo do toga da i sadasnji rad REM-a direktno zavisi od ljudi koji cine sastav toga nezavisnog tijela |
| Ne, postojeci REM nije moguce unaprediti, vec je neophodno ugasiti ga i formirati novo telo. |
| 3 |
| Ukoliko bi to neko pratio i reagovao u skladu sa istim. |
| Sustina je ko sedi u REM-u |
| Clanovi REM-a pre svega moraju odgovarati za necinjenje po prijavama ili po sluzbenoj duznosti. Prekrsajna ili krivicna odgovornost svaki put kada odluce da ne reaguju ili donesu ispravnu odluku u skladu sa zakonom. |
| Netransparentnost je modus operandi ove vlasti….navedeno bi doprinelo da se jasnije vidi sta REM radi, ali da bi se unapredio rad, potrebna je potpuna depolitizacija i izbor strucnog a ne partijskog Saveta |
| Prvo politicke promene |
| kada bi se primenjivale |
| Ako se tako nesto ikada dogodi |
Pitanje broj 31: Strategija predviđa i uvođenje prava REM-a da propisuje nove novčane kazne za emitere koji ne poštuju Zakon o elektronskim medijima. Do koje mere smatrate da bi ovo moglo da poboljša rad ove institucije?
| Min31 | Srednja31 | Medijana31 | Max31 |
|---|---|---|---|
| 0 | 3.320442 | 3 | 5 |
| pitanja31_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 4 | 2.21 |
| SMATRAM DA UOPSTE NE BI MOGLO DA DOPRINESE BOLJEM RADU REM-A | 29 | 16.02 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM NE BI MOGLO DA DOPRINESE BOLJEM RADU REM-A | 14 | 7.73 |
| SMATRAM DA BI DELIMICNO MOGLO DA DOPRINESE BOLJEM RADU REM-A | 45 | 24.86 |
| SMATRAM DA BI UGLAVNOM MOGLO DA DOPRINESE BOLJEM RADU REM-A | 36 | 19.89 |
| SMATRAM DA BI MOGLO ZNACAJNO DA DOPRINESE BOLJEM RADU REM-A | 53 | 29.28 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Samo ukoliko bi REM radio svoj posao |
| ukoliko naravno ne bi bilo zloupotrebljeno kao polticka osveta “neposlusnim” medijima finansijskim putem. To smo vec videli u doba Milosevica |
| S obzirim da se clanovi REM biraju kao podobni a ne kao nepristrasni strucnjaci |
| Izbor clanova i dalje je najbitniji jer se kazne nece izricati kada bi trebalo ako saziv bude kao u ovom trenutku. |
| Dosadasnje iskustvo nam pokazuje da REM nije koristio mehanizme koje i sada ima, skepticna sam kad su i u pitanju novcane kazne. Mozda ce to nesto znaciti ako jednom budemo imali zaista nezavisno regulatorno telo. |
| Premale su novcane kazne za doprinos koji mediji (pod kontrolom REMa) imaju na ocuvanju ove demokrature. |
| Pa vec imaju tu mogucnost ali je ne koriste npr. Za TV Happy, Pink… |
| Samo ako bi se zaista tako i radilo. |
| Pomoglo bi ako bi se postovali utvrdeni kriterijum i ako ne bi bilo izuzetaka |
| Ali prvo promeniti ljude u Saveru RRMa |
| Kozmeticko resenje koje nema tezinu u zemlji bez nezavisnog pravosudja. |
| Nije tu ni pitanje poboljsanja rada same institucije, njen je zadatak da reaguje. a ne reaguje |
| Ali opet - sa ovakvim m sastavom to je utopija. |
| REM ne kaznjava medije koji otvoreno krse zakon ako podrzavaju vladajucu stranko. Smatram da REM postoji formalno, ali ne i de fakto |
| Osim ukoliko se promeni sastav REMa |
| U zavisnosti od visine novcane kazne |
| Dovoljno je da sud radi svoj posao kako treba. |
| Ukoliko se anulira ‘posebna naklonost’ nekim medijima, uz proizvoljnu zlu volju prema nekim drugima, to bi moglo da podigne paznju vlasnika elektronskih medija prema sopstvenim obavezama. Naravno, posle revizije svih sadasnjih korisnika javnih frekvencija, narocito onih koji odstupaju od podrazumevanih zahteva za njihovo koriscenje. |
| Da, ukoliko bi to bilo nezavisno telo sastavljeno od profesionalaca. |
| Unapred se zna koji ce mediji niti kaznjeni kao i do sada |
| Nije problem u kaznama nego u nesprovodenju zakona. |
| Smesno pitanje. U ovakvim drustveno - politickim okolnostima rad REM-a nista ne moze da poboljsa… |
| U demokratskoj zemlji ovo bi bio dobar potez, u ovoj zemlji ce samo produbiti selektivno postupanje REM-a. |
| 5 |
| Novcane kazne nisu resenje jer bi bile unapred ukalkulisanje u biznis plan pruzalaca medijskih usluga cime bi se obesmislilo njihovo postojanje. Zakon o elektronskim medijima vec devet godina predvida kaznenu politiku cijom bi se doslednom primenom temeljno izmenio ovdasnji medijski pejzaz. |
| jer su politicki orientisani i svi nepogodni bili bi staln kaznjavani dok pogodni nikada |
| Ukoliko se ne bi zloupotrebljavalo. |
| Uz uslov da kazne budu obavezne i da mozda budu postotak od prihoda, a ne jednake za sve. |
| Nikako ne bi poboljsalo rad REM-a, sustina je ko sedi u REM-u da li su to profesionalci ili su to poslusnici. |
| … РЕМ би морао бити укинут за свагда са оваквим досадашњим контра - нормалним правним понашањем , уопштено говорећи - а камоли да сами било коме суде !!! |
| Vise bi uticalo na medije |
| Uvek se postavlja pitanje “ko kontrolise kontrolora”. U ovakvim uslovima sveopste partokratije, klijentelizma i “diktature” izvrsne vlasti, nije iskljucena mogucnost da ce REM zloupotrebljavati vece novcane kazne da bi kaznjavao medije koji nisu po ukusu rezima. |
| Pod uslovom da clanovi Saveta budu birani po novim pravilima (iz naredne Strategije), sa znatno manjim uplivom politickih cinilaca. |
| Da kaznu plati i fizicko lice - vlasnik medija, jer je kazna po dzepu, najefikasnija kazna. |
| REM moze da ima sirok set ovlascenja, ali ukoliko funkcionise kao politicki komesarijat, onda nista ne vredi. |
| Jer ih nece propisivati kome treba.. |
| bojim se da bi samo zloupotrebili to pravo |
| Udarac po dzepu boli, pa bi se razna tabloidna dubrad na medijskoj sceni mozda dovela u red |
Pitanje broj 32: U kojoj meri su javni medijski servisi zasnovani na principu transparentnosti, otvorenosti za građane i odgovornosti u poslednjih godinu dana?
| Min32 | Srednja32 | Medijana32 | Max32 |
|---|---|---|---|
| 0 | 1.712707 | 2 | 5 |
| pitanja32_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 2 | 1.10 |
| SMATRAM DA UPOTPUNOSTI NISU TRANSPARENTNI, OTVORENI I ODGOVORNI | 88 | 48.62 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM NISU TRANSPARENTNI, OTVORENI I ODGOVORNI | 60 | 33.15 |
| SMATRAM DA SU DONEKLE TRANSPARENTNI, OTVORENI I ODGOVORNI | 24 | 13.26 |
| SMATRAM DA SU UGLAVNOM TRANSPARENTNI, OTVORENI I ODGOVORNI | 5 | 2.76 |
| SMATRAM DA SU U POTPUNOSTI TRANSPARENTNI, OTVORENI I ODGOVORNI | 2 | 1.10 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| I ne treba dva puta placati jedno isto. Placamo RTS pre EPS-a i poreza, posto ihvinansira Vlada republike Srbije. |
| Ne mogu reci da ih osudujem, jer je na delu ucena finansiranjem, a i novinarima je potrebna neka plata |
| Iz sopstvenog iskustva u RTSu maksimalno otvoreni za gradjane. |
| Ako je ovo tek maketa zemlje, ni medijski servisi nisu bez zasluga za to. |
| Nemam komentar |
| Nema transparentnosti, otvorenosti za gradane i odgovornosti |
| 2 |
| politzovani i zavisni od aktuelne vladajuce stranke do maksimum |
| Netransparentni u svaom smislu. |
| . . . Б Љ А К . . . |
| Znaci, kako koji - vecina nije. Podatke o sebi daje samo stranci na vlasti, a javnosti servira ono sto vladajuci traze |
Pitanje broj 33: Koliko ste zadovoljni izveštavanjem iz lokalnih sredina i za lokalne sredine na javnim medijskim servisima (RTS i RTV) u poslednjih godinu dana?
| Min33 | Srednja33 | Medijana33 | Max33 |
|---|---|---|---|
| 0 | 1.895028 | 2 | 5 |
| pitanja33_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 18 | 9.94 |
| POTPUNO SAM NEZADOVOLJAN/A IZVESTANJEM JAVNIH MEDIJSKIH SERVISA IZ I ZA LOKALNE SREDINE | 54 | 29.83 |
| UGLAVNOM SAM NEZADOVOLJAN/A IZVESTAVANJEM JAVNIH MEDIJSKIH SERVISA IZ I ZA LOKALNE SREDINE | 52 | 28.73 |
| DELIMICNO SAM ZADOVOLJAN/A IZVESTAVANJEM JAVNIH MEDIJSKIH SERVISA IZ I ZA LOKALNE SREDINE | 46 | 25.41 |
| UGLAVNOM SAM ZADOVOLJAN/A IZVESTAVANJEM JAVNIH MEDIJSKIH SERVISA IZ I ZA LOKALNE SREDINE | 8 | 4.42 |
| VEOMA ZADOVOLJAN/A IZVESTAVANJEM JAVNIH MEDIJSKIH SERVISA IZ I ZA LOKALNE SREDINE | 3 | 1.66 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Uglavnom zadovoljna |
| RTS i RTV ipak treba razlikovati |
| Ne gledam RTS, sem namenski odredjene emisije. |
| Svodi se na kulturna desavanja i presecanja vrpci |
| Ne gledam ih jer su izgubili moje poverenje |
| Najcesce izvestavaju o zabavnim i relativno nebitnim temama, one stvarno vazne za zivot lokalne zajednice uglavnom previdaju… |
| Svedeno na folklorne, tople ljudske price. Bez vaznih vesti i kontinuiteta pracenja odredenih tema |
| Zbog jakog gadenja opstim odnosom prema profesiji i javnosti, uopste ne pratim RTS i RTV. |
| Lokalni mediji danas sluze kako bi nacionalni prepisivali od njih. Nema vise novinara dopisnika. |
| Samo kad su prisutni politicari it Republike i Pokrajine u lokalnoj sredini javni servisi su prisutni |
| Koje izvestavanje…? |
| 2.odgovor |
| nikad gore informisanje |
| Malo se izvestava o lokalnim samoupravama i sredinama, uglavnom se to cini kada su u pitanju elemenetarne nepogode. |
| … Веома сам задовољна локалним извештавањем - све звездице се укључују и жуте и даље без моје контроле . |
| Uopste ne izvestavaju o temama iz stvarnosti, cak ni onim gorucim. Ceo im je posao da ishvale vlast i prikazu proslave, vasare, smotre narodne radinosti uz ogromnu zloupotrebu dece |
Pitanje broj 34: U kolikoj meri se slažete sa sledećom konstatacijom: Dodatne obuke o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja mogu da doprinesu njegovoj boljoj primeni.
| Min34 | Srednja34 | Medijana34 | Max34 |
|---|---|---|---|
| 0 | 3.607735 | 4 | 5 |
| pitanja34_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 7 | 3.87 |
| U POTPUNOSTI SE NE SLAZEM DA DODATNE OBUKE MOGU DA DOPRINESU BOLJOJ PRIMENI OVOG ZAKONA | 9 | 4.97 |
| UGLAVNOM SE NE SLAZEM DA DODATNE OBUKE MOGU DA DOPRINESU BOLJOJ PRIMENI OVOG ZAKONA | 10 | 5.52 |
| DONEKLE SE SLAZEM DA DODATNE OBUKE MOGU DA DOPRINESU BOLJOJ PRIMENI OVOG ZAKONA | 46 | 25.41 |
| UGLAVNOM SE SLAZEM DA DODATNE OBUKE MOGU DA DOPRINESU BOLJOJ PRIMENI OVOG ZAKONA | 59 | 32.60 |
| U POTPUNOSTI SE SLAZEM DA DODATNE OBUKE MOGU DA DOPRINESU BOLJOJ PRIMENI OVOG ZAKONA | 50 | 27.62 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Tumacenje zakona i obuhvat obveznika zakona je problematican, a tu bi obuke tek malo pomogle |
| Uglavnom se slazem |
| Oni koji znaju sta Zakon kaze, primjenjuju ga. Oni koji ne znaju, i kad bi naucili/saznali, ne bi ga primjenjivali. Polarizacija drustva najbolje se vidi u polarizaciji medija (i medijskih radnika) na novinare/medije koji se bave novinarstvom i novinare/medije koji se bave (opasnom) propagandom. |
| Uvek je dobro kontinuirano obucavati novinare o svemu sto doprinosi kvalitetu njihovog rada |
| Institucije ne postuju ovaj zakon |
| O tome moze sve da se sazna i bez dodatnih obuka, ali ziva komunikacija je uvek dobrodosla. |
| Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja se cesto i zloupotrebljava |
| potpuno glupo pitanje 31… koga da obucimo ? |
| Posebnu paznju u obuci, valjalo bi dati onima koji su duzni da pruzaju javne informacije. Novinari ce se vec lakse snaci u tome. |
| Zakoni u Srbiji se ne primenjuju |
| Ovakav zakon ne moze da se popravi obukama, jer, kada se dode do sustine, ona institucija koja ne zeli da dostavi podatke to nece uciniti, sto je potpuna suprotnost ideje ovakvog zakona. |
| 4 |
| Mogu da doprinesu boljoj primeni jer Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja gradani nedovoljno poznaju. |
| Institucije su sve zatvorenije za medije, tako da u ovom trenutku novinarima ne pomaze poznavanje tog zakona. Takode, cinjenica je da stalno slanje zahteva za slobodan pristup informacijama predstavlja jos jedan jasan znak o zatvorenosti institucija. Dodatno, i kod samih novinara doslo je do inverzije stvarnosti: taj zakon nije prevashodno namenjen novinarima, vec gradanima, da bi se oslobodili straha od institucija. Novinari su se, medutim, navikli da se koriste ovim zakonom i tako su se pretvorili u “cate”, umesto da se bave svojim poslom. Tim pre sto samo u retkim situacijama dobiju odgovore od institucija koji im mogu biti korisni za, na primer, istrazivacke price. Novinari su, dakle, pristali na igru koju im je nametnuo rezim. |
| Veca ovlascenja Poverenika bi doprinela, kao recimo mogucnost propisivanja ozbiljnih novcanih kazni |
| Institucije su nazalost shvatile da da nece snositi sankcije ako ne postuju zakon. |
| obaveza je svakog ko se bavi informisanjem da je sa Zakonom upoznat, i ako se uspostavi vladavina prava postovace se i zakoni |
| Svakako. Kad sto vise ljudi prode obuku, ne moze posle da kaze “nismo znali” |
Pitanje broj 35: U kojoj meri bi, po vašem mišljenju, novinarski posao olakšala praksa državnih organa i institucija da sve informacije pružaju u mašinski čitljivom formatu?
| Min35 | Srednja35 | Medijana35 | Max35 |
|---|---|---|---|
| 0 | 3.828729 | 4 | 5 |
| pitanja35_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 10 | 5.52 |
| SMATRAM DA UOPSTE NE BI OLAKSALO NOVINARSKI POSAO | 8 | 4.42 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM NE BI OLAKSALO NOVINARSKI POSAO | 7 | 3.87 |
| SMATRAM DA BI DELIMICNO OLAKSALO NOVINARSKI POSAO | 33 | 18.23 |
| SMATRAM DA BI UGLAVNOM OLAKSALO NOVINARSKI POSAO | 43 | 23.76 |
| SMATRAM DA BI ZNACAJNO OLAKSALO NOVINARSKI POSAO | 80 | 44.20 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Delimicno |
| Ne razumem sta znaci “masinski citljiv format” |
| Nebitno |
| sta je “masinski citljivom formatu” ? |
| Uvjek postoji opasnost od copy/paste |
| 3 |
| Znacajno bi olaksala posao novinara kojih u redakcijama ima manje nego sto je potrebno. |
| … Зар је важно питање формата - кад ИНФОРМАЦИЈЕ не постоје ? ! |
| Lepa ideja, ali pitajte kolege da li im drzavni organi i institucije uopste pruzaju informacije u bilo kakvom obliku, cak i kad su obavezni na to, cak i kad su podaci trazeni zvanicno. Iz mog iskustva, na novinarska pitanja retko odgovaraju, ali se na sudu lako hvataju za argument da novinar nije objavio “drugu stranu”. |
Pitanje broj 36: U kojoj meri smatrate da bi obuke novinara i medijskih radnika o autorskim i srodnim pravima doprinele boljoj pripremljenosti za poštovanje ovih prava?
| Min36 | Srednja36 | Medijana36 | Max36 |
|---|---|---|---|
| 0 | 4.088398 | 4 | 5 |
| pitanja36_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 2 | 1.10 |
| U POTPUNOSTI SMATRAM DA NE BI DOPRINELE BOLJOJ PRIPREMLJENOSTI ZA POSTOVANJE OVIH PRAVA | 3 | 1.66 |
| UGLAVNOM SMATRAM DA NE BI DOPRINELE BOLJOJ PRIPREMLJENOSTI ZA POSTOVANJE OVIH PRAVA | 3 | 1.66 |
| DONEKLE SMATRAM DA BI DOPRINELE BOLJOJ PRIPREMLJENOSTI ZA POSTOVANJE OVIH PRAVA | 38 | 20.99 |
| UGLAVNOM SMATRAM DA BI DOPRINELE BOLJOJ PRIPREMLJENOSTI ZA POSTOVANJE OVIH PRAVA | 58 | 32.04 |
| U POTPUNOSTI SMATRAM DA BI DOPRINELE BOLJOJ PRIPREMLJENOSTI ZA POSTOVANJE OVIH PRAVA | 77 | 42.54 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Doprinelo bi |
| Mislim da je vazno da obuka bude, ali da je problem kad vlast ne postuje nista |
| Kao i prethodni moj komentar |
| Ovo je oblast koja je relativno ili cak prilicno nepoznata novinarima. |
| 4 |
| Ne znam da li bi novinari svih redakcija bili zainteresovani za postovanje autorskih i srodnih prava. |
| Novinari treba da budu upoznati sa autorskim i srodnim pravima, ali novinari (uglavnom) nisu pravnici. Time pre svega treba da se bave pravne sluzbe ili savetnici u redakcijama, a najvise o tome treba da znaju urednici. Novinari su ionako pretrpani raznim obukama od kojih cesto nemaju vremena da se bave novinarstvom, zbog cega - na prvi pogled paradoksalno - u medijima ima sve manje novinarstva. |
| Obuke su neophodne |
Pitanje broj 37: U kojoj meri se slažete sa sledećom konstatacijom: Mediji koji redovno krše Kodeks novinara Srbije ne bi smeli da dobijaju javni novac namenjen javnom interesu u medijskoj sferi.
| Min37 | Srednja37 | Medijana37 | Max37 |
|---|---|---|---|
| 0 | 4.790055 | 5 | 5 |
| pitanja37_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 1 | 0.55 |
| U POTPUNOSTI SE NE SLAZEM | 2 | 1.10 |
| UGLAVNOM SE NE SLAZEM | 1 | 0.55 |
| DELIMICNO SE SLAZEM | 7 | 3.87 |
| UGLAVNOM SE SLAZEM | 8 | 4.42 |
| U POTPUNOSTI SE SLAZEM | 162 | 89.50 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Slazem se |
| Bilo je slucajeva kada smo bili preveliki puritanci (mislim na fotografiju kao vid novinarskog izrazavanja) i pozurili sa osudom, da bi za isti sadrzaj (fotografiju) reporter dobio magradu World Press Photo (vrlo konkretno Nemanja Pancic je bio cak i tuzen zbog fotografije jednog decaka, a za tu fotografiju je dobio podenutu nagradu. |
| Osim Javnog medijskog servisa svi ostali manje ili vise krse Kodeks novinara Srbije |
| Ставити упит на дозволу за рад |
| Postoje razne vrste krsenja “KODEKSA”, “Podrinske” su imale neprijatnu epizodu sa tim. Nazalost nemam poverenja ni u jednu instituciju u zemlji… pa ni o Savetu za stampu |
| 5 |
| Slazem se ali ne znam da li ce se to ikada dogoditi. |
| … У потпуности се слажем - ове звездице испред понуђених одговора свака појединачно наизменично све заједно синхроно лудују супротно мојим изборима , уморих се преписујући понуђене одговоре по мојем избору у квадранте намењене опционим коментарима … … |
| Krsenje kodeksa je ruganje javnosti |
| Mediji koji rdovno krse kodeks novinara Srbije moraju biti zatvoreni! |
| Ovo je jako vazno |
| A u stvarnosti, upravo ovakvi dobijaju najvise novca ili su jedini koji dobijaju novac. To je sramota |
Pitanje broj 38: Savet za štampu daje mišljenje o tome u kojoj meri mediji koji konkurišu za državna sredstva poštuju Kodeks novinara Srbije. Jedan od kriterijuma za dodelu sredstava jeste poštovanje Kodeksa. U kojoj meri mišljenje Saveta treba da bude uzimano u u obzir prilikom donošenja odluke o dodeli sredstava za sufinansiranje medijskih sadržaja?
| Min38 | Srednja38 | Medijana38 | Max38 |
|---|---|---|---|
| 0 | 4.41989 | 5 | 5 |
| pitanja38_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NIJE MI POZNAT RAD SAVETA ZA STAMPU | 5 | 2.76 |
| SMATRAM DA UPOTPUNOSTI NE BI TREBALO DA SE UZME U OBZIR MISLJENJE SAVETA ZA STAMPU | 3 | 1.66 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM NE BI TREBALO DA SE UZME U OBZIR MISLJENJE SAVETA ZA STAMPU | 1 | 0.55 |
| SMATRAM DA BI DONEKLE TREBALO DA SE UZME U OBZIR MISLJENJE SAVETA ZA STAMPU | 17 | 9.39 |
| SMATRAM DA BI UGLAVNOM TREBALO DA SE UZME U OBZIR MISLJENJE SAVETA ZA STAMPU | 31 | 17.13 |
| SMATRAM DA BI U POTPUNOSTI TREBALO DA SE UZME U OBZIR MISLJENJE SAVETA ZA STAMPU | 124 | 68.51 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| PS. Zavisi i od toga ko uton Savetu zaseda i ima glavnu rec. |
| Moj odgovor nije “u potpunosti”, jer ni njihove odluke nisu uvek apsolutno ispravne. |
| Taj savet iznosi misljenje a nista se ne pita. To je gubljenje vremena. Treba da ima mogucnost da preda REM-u izvestaj da trazi propisanu kaznu, a REM to mora da pretvori sa reci na dela. Pustite samo pricu. |
| Novinarska komora (kao sto sam prethodno naveo) treba da se bavi time. Ovo sto predlazete je corsokak. |
| Misljenje Saveta bi moglo da preraste i u obavezujuce. |
| Ne verujem Savetu ali ni jednom Udruzenju novinara. Godinama u nazad niko ne brine o novinarima |
| Besmisleno… Vlast, narocito u lokalu novac deli samo medijima koji hvale njihov rad i hvale gradonacelnike ili predsednike opstine. Oni koji argumentovano kritikuju nece dobiti sredstva pa ma sta Savet da kaze… |
| Problem je sto niko ne radi monitoring onlajn sadrzaja, kao sto (bi) REM (trebalo) da radi 24/7 monitoring elektronskih medija. Bez ovog monitoringa ne moze se znati ko postuje kodeks, a ko ne. |
| 5 |
| Savet za stampu bi morao da daje misljenje o tome u kojoj meri mediji koji konkurisu za sredstva iz budzeta postuju Kodeks novinara Srbije. |
| Dilema treba da bude da li je pozitivno misljenje Saveta iskljucujuci uslov |
| Ovo je jako vazno |
Pitanje broj 39: Do koje mere smatrate da obuke za novinarke i novinare o položaju pripadnika neprivilegovanih grupa (manjine, osobe sa invaliditetom, mladi), pravima žena i rodnoj ravnopravnosti mogu da doprinesu nediskriminatornom izveštavanju?
| Min39 | Srednja39 | Medijana39 | Max39 |
|---|---|---|---|
| 1 | 4.265193 | 5 | 5 |
| pitanja39_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| SMATRAM DA UPOTPUNOSTI NE BI TREBALO DA SE UZME U OBZIR MISLJENJE SAVETA ZA STAMPU | 1 | 0.55 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM NE BI TREBALO DA SE UZME U OBZIR MISLJENJE SAVETA ZA STAMPU | 6 | 3.31 |
| SMATRAM DA BI DONEKLE TREBALO DA SE UZME U OBZIR MISLJENJE SAVETA ZA STAMPU | 31 | 17.13 |
| SMATRAM DA BI UGLAVNOM TREBALO DA SE UZME U OBZIR MISLJENJE SAVETA ZA STAMPU | 49 | 27.07 |
| SMATRAM DA BI U POTPUNOSTI TREBALO DA SE UZME U OBZIR MISLJENJE SAVETA ZA STAMPU | 94 | 51.93 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Uglavnom mogu da doprinesu |
| Mislim da obuke generalno nisu dovoljno dobro koncipirane, da novinari koji ih pohadaju nemaju nikakve privilegije u profesiji tako da se na obuke uglavnom ne salju najtalentovaniji osim ako su pocetnici ili ako je obuka izuzetno atraktivna, na primer zbog lokacije gde se odrzava. Ako bi broj novinara koji su prosli obuke predstavljao prednost kod prijavljivanja za javna sredstva ili smanjenje poreza ili za neku drugu privilegiju za medij i pojedinca, mislim da bi obuke dobile na znacaju. Takode, cesto se medijima dodeljuju sredstva, novcana i materijalna, za odredenu namenu, a da to ne prate odgovarajuce obuke koje bi omogucile da se sredstva najbolje iskoriste. Primer iz proslosti je kupovina kompjutera za redakcije, ali bez obuke za koriscenje, sto je rezultiralo slabom digitalnom pismenoscu medijskih radnika. Da su obuke bile uslov za dobijanje sredstava situacija bi bila kudikamo drugacija. |
| Nisam sigurna koliko su novinari spremni da pohadaju takve obuke |
| I plus da se i oni ukljuce u to. Ako su manjine (na primer Madari) ne treba da sede skrstenih ruku i cekaju pomoc vec i da se oni uz njih bore za sebe. Da oni traze organizovanje obuka. |
| Da, da, ovo je takode veoma vazno za profesionalno bavljenje novinarstvom, a takode je vazno i za drustvo, pripadnici ne samo neprivilegovanih nego bas diskriminisanih i ranjivih grupa treba da budu u fokusu informisanja. |
| Ovo je stvar vaspitanja, kredibiliteta i integriteta novinara, kao i postovanja postojecih zakona - ukoliko novinar to nema vec izgradeno tesko da ce mu obuke u tome pomoci. |
| Svaka obuka je dobra… |
| 3 |
| Brojni mediji prave ozbiljne greske prilikom izvestavanja o marginalizovanim grupama i cesto im na taj nacin doensu vise stete nego koristi. |
| Nisam sigurna da ce obuke pomoci da se jezik mrznje u nekim medijima iskoreni. |
| Stavise, trebalo bi da takve obuke treba da budu neka vrsta obaveze |
| S obzirom da smo i dalje suoceni s pojavom da mnogi mediji uzasno izvestavaju o pripadnicima neprivilegovanih grupa, zena i rodnoj ravnopravnosti, ostajem pri stavu da su obuke neophodne i da treba da budu obavezne |
Pitanje broj 40: U kojoj meri bi kontinuirano podizanje znanja i veština novinara angažovanih u medijima na manjinskim jezicima moglo da doprinese zadovoljavanju potreba građana za kvalitetnijim informisanjem?
| Min40 | Srednja40 | Medijana40 | Max40 |
|---|---|---|---|
| 0 | 3.966851 | 4 | 5 |
| pitanja40_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 14 | 7.73 |
| SMATRAM DA U POTPUNOSTI NE BI DOPRINELO ZADOVOLJAVANJU POTREBA ZA KVALITETNIJIM MANJINSKIM INFORMISANJEM | 1 | 0.55 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM NE BI DOPRINELO ZADOVOLJAVANJU POTREBA ZA KVALITETNIJIM MANJINSKIM INFORMISANJEM | 4 | 2.21 |
| SMATRAM DA BI DELIMICNO DOPRINELO ZADOVOLJAVANJU POTREBA ZA KVALITETNIJIM MANJINSKIM INFORMISANJEM | 29 | 16.02 |
| SMATRAM DA BI UGLAVNOM DOPRINELO ZADOVOLJAVANJU POTREBA ZA KVALITETNIJIM MANJINSKIM INFORMISANJEM | 43 | 23.76 |
| SMATRAM DA BI ZNACAJNO DOPRINELO ZADOVOLJAVANJU POTREBA ZA KVALITETNIJIM MANJINSKIM INFORMISANJEM | 90 | 49.72 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Manjinske medije treba istrgnuti iz ruku manjinskih politickih stranaka, koji su od njih napravili partijske biltene, za pocetak. |
| ne razumem pitanje |
| Apsolutno vazno. |
| Ne vidim zasto bi samo novinarima iz medija na manjinskim jezicima, bilo vazno konstantno podizanje pismenosti, znanja i ostalih profesionalnih vestina. To je potrebno svim novinarima. |
| 6 |
| I da i ne. Manjine u Srbiji vecinom razumeju srpski jezik i imaju mogucnost informisanja i van medija na manjinskim jezicima. |
| Verujem da bi donekle doprinelo zadovoljenju potreba gradana za kvalitetnijim informisanjem. |
| … Претпоследњи одговор - претходно дефинисани проблем са одабиром опцине и притиском на адекватну звездицу траје ли - траје … |
| Najveci problem je politicko-partijska kontrola nad medijima na manjinskim jezicima. |
| Ne, jer nije problem u novinarima vec u urednicima. |
| Svedokinja sam gasenja mnogih medija na manjinskim jezicima. Da bi ova kategorija medija mogla uopste da opstane, znanje i vestine moraju stalno da se podizu |
Pitanje broj 41: U kojoj meri se slažete sa sledećom konstatacijom: Medijima bi trebalo zakonski propisati primenu tehničkih mera koje bi zaštitile prava maloletnih osoba, uz propisivanje kazni za kršenje ovih obaveza.
| Min41 | Srednja41 | Medijana41 | Max41 |
|---|---|---|---|
| 0 | 4.39779 | 5 | 5 |
| pitanja41_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 8 | 4.42 |
| U POTPUNOSTI SE NE SLAZEM | 3 | 1.66 |
| UGLAVNOM SE NE SLAZEM | 1 | 0.55 |
| DELIMICNO SE SLAZEM | 12 | 6.63 |
| UGLAVNOM SE SLAZEM | 30 | 16.57 |
| U POTPUNOSTI SE SLAZEM | 127 | 70.17 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Slazem se |
| postovanje zakona je dovoljno, kao i sprovodenje, nejasno mi je o kakvim je tehnickim merama rec, a iskustvo mi govori da bismo time dobili jos jedan problem |
| Takva vrsta propisivanja bi neminovno vodila novoj vrsti cenzure i brzo bi bila zloupotrebljena. |
| Nije mi sasvim jasna sustina ovog pitanja |
| Uz propisivanje DRAKONSKIH kazni za krsenje ovih obaveza. |
| U uredenoj zemlji ovakvo pitanje bi bilo nepotrebno postaviti |
| Kao i kod prethodnih pitanja, u aktuelnoj situaciji ovo bi dovelo do produbljavanja selektivne primene svih zakona i pravila prema medijima. |
| 5 |
| U potpunosti se slazem da se mora propisati primena tehnickih mera kako bi se zastitile maloletne osobe UZ DRAKONSKE KAZNE. |
| … пошто права малолетних особа већ нису заштићена од стране јавних законодавних институција . |
| Takve mere vec postoje u zakonima i pravilnicima, problem je u tome sto se ti akti ne postuju. |
| Mnogi mediji eklatantno krse prava maloletnika i dece - dakle, nista bez zakonske regulative |
Pitanje broj 42: Koliko se slažete da mere koje treba da podstiču rad medija civilnog društva (poput mogućnosti formiranja posebnog fonda za finansiranje medijskih sadržaja i programa medija civilnog društva i poreske olakšice) mogu pomoći njihovom daljem razvoju i održivosti?
| Min42 | Srednja42 | Medijana42 | Max42 |
|---|---|---|---|
| 0 | 3.922652 | 4 | 5 |
| pitanja42_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 12 | 6.63 |
| U POTPUNOSTI SE NE SLAZEM | 4 | 2.21 |
| UGLAVNOM SE NE SLAZEM | 1 | 0.55 |
| DELIMICNO SE SLAZEM | 29 | 16.02 |
| UGLAVNOM SE SLAZEM | 58 | 32.04 |
| U POTPUNOSTI SE SLAZEM | 77 | 42.54 |
Pitanje broj 43: Šta bi (dodatno), po vašem mišljenju, trebalo preduzeti kako bi se unapredilo informisanje različitih društvenih grupa? Upišite odgovor.
Tabelu sa odgovorima na pitanje 43 pogledajte dole.
| Var1 | Freq |
|---|---|
| - | 4 |
| … | 2 |
| … Информација = ” празних прича ” превише - примене системских закона и цивилизацијског понашања премало . | 1 |
| / | 5 |
| Ako se obezbedi normalno informisanje SVIH gradana, smanjice se potreba da se brinemo o informisanju pojedinih grupa. | 1 |
| Ako ss misli na manjinske grupe, trebalo bi vise izvjestavati o temama od znacaja za njih. A mediji izvestavaju gotovo iskljucivo kad se nesto desi, ili eventualno kad su neki medjunarodni dani, recimo, osoba sa autizmom, pripadnika manjinskih etnickih grupa, pripadnika sexualnih manjima, itd. | 1 |
| Bez komentara | 1 |
| Bez odgovora | 1 |
| Bolja informisanost | 1 |
| Bolja zastupljenost u medijskom prostoru | 1 |
| Bolje prilagodavanje medijskog sadrzaja, posebno u onlajn medijima i na televiziji. | 1 |
| bolje upoznavanje medija sa konkretnim potrebama pojedinih grupa | 1 |
| Ciljani tekstovi | 1 |
| Da javni servisi pocnu da rade svoj posao i obracaju dodatnu paznju na ove grupe i prave zanimljive, moderne sadrzaje u koje su oni ukljuceni, a ne sadrzaje ZA njih | 1 |
| Da raspodelu novca ne vrsi vlast ili njene ispostave. | 1 |
| Da se drzava zaista povuce iz medija | 1 |
| Da se medijima, i novinarima, obezbedi finansijska sigurnost. | 1 |
| Da svaka nacionalna, regionalna i lokalna medijska kuca imaju najmanje jednu sadrzajnu emisiju na ove teme. | 1 |
| da urednistva to prepoznaju kao svoju obavezu | 1 |
| Dati vecu podrsku lokalnim i regionalnim medijima, jer su oni najvise na udaru krize. Posledicno, gradani bivaju neinformisani. | 1 |
| Definisati jasno pomenute drustvene grupe i kontinuirana edukacija | 1 |
| Depolitizacija javnog servisa i pravednija raspodela sredstava medijima preko konkursnog finansiranja. | 1 |
| Dijalozi i obuke izmedu tih grupa i medija. | 1 |
| Diversifikacija javnog finansiranja medija iz decentralizovani pristup. | 1 |
| Dodatni prostora I adekvatne obuke | 1 |
| Dodatno finansiranje | 2 |
| Dosledna primena postojeceg medijskog zakonodavnog okvira. | 1 |
| Edukacija vlasnika medija , medijskih radnika, predstavnika razlicitih drustvenih grupa kao i predstavnika OCD i Nac manjina iz Srbije i regiona | 1 |
| Edukacija je najvaznija stvar u ovoj oblasti. | 1 |
| Edukacija medijskih radnika o ovim temama | 1 |
| edukacija novinaea/ki u finansijaska podrska iz posebnih fondova | 1 |
| Edukacija, seminari, obuke | 1 |
| Edukacija, sva raspoloziva sredstva i nacini edukacije | 1 |
| Edukacija. | 1 |
| finansijska podrska | 1 |
| Formiranje fonda za opstanak medija i razvoj neka vrsta Marsalovog plana za medije. Fond bi formirali donatori i zajedno sa medijskom zajednicom na dugi rok kombinacijom donacija i pozajmica bez kamate na duzi rok otplate… razvijanjem inovativnih biznis modela… | 1 |
| Formiranje fondova iz kojih bi se finansirali takvi sadrzaji | 1 |
| Informisanje sa drustvenih mreza vratiti u medijski prostor. Dati konkretnu podrsku medijima koji se bave nekomercijalnim sadrzajima i forsiraju kvalitet informisanja i podrzavaju razlicitosti. | 1 |
| Insistiranje i zagovaranje profesionalnog novinarstva. Pomoc medijima civilnog drustva, omladinskim medijima i medijima na jezicima manjinskih etnickih zajednica. | 1 |
| Insistiranje na vaznosti rada profesionalnih medija i ukazivanje na stetnost rada provladinih tabloida i televizija sa nacionalnom frekvencijom | 1 |
| Izdvojiti vise novca | 1 |
| Izvestavati o njima tokom cele godine, a ne samo onda kada se obelezavaju datumi koji su sa tim grupama u vezi. Takode, izvestavati o njima bez diskriminacije, kao i o svim clanovima i clanicama drustva, ne praviti razliku. | 1 |
| Kada je rec o medijima civilnog drustva, i tu smo “na tankom ledu”, s obzirom da imamo pravu poplavu GONGO i PONGO, koje su nominalno nevladine organizacije i koje osnivaju medije koji su nominalno mediji civilnog drustva. Plasim se da se, i ukoliko bude formiran, i takav fond ne pretvori u alatku za finansiranje “poslusnih” medija civilnog drustva. | 1 |
| Kanale za sirenje novinarskih sadrzaja treba prilagoditi ciljnoj grupi. | 1 |
| Konacna primena Medijske strategije. | 1 |
| Mediji na jezicima nacionalnih manjina i razlicitih drustvenih grupa su itekako ekonomski pogodjeni pre svega jer i da zele ne mogu da zarade od merketinga jer ga nema. Bez stabilnog i odrzivog finansiranja tesko je da ce opstati. | 1 |
| Motivisati kompanije i oglasivace da podrze takve sadrzaje kao vid njihovog drustveno odgovornog poslovanja. | 1 |
| Mozda bi trebalo razvijati medije usmerene na specificne drustvene grupe, koji bi se sadrzinski fokusirali na njihove potrebe. | 1 |
| n/a | 1 |
| N/a | 1 |
| Na lokalnom nivo u bi trebalo pruziti finansijsku podrsku medijima posto bi to svakako zahtevalo dodatno angazovanje, a na lokalu se prezivljava. | 1 |
| Nametnuti kvote medijima, u cilju pozitivne diskriminacije, da o posebnim grupama moraju da imaju godisnje odredeni broj tekstova. | 1 |
| ne znam | 2 |
| Ne znam | 9 |
| Ne znam. | 1 |
| Nemam dovoljno informacija da bih mogao da odgovorim na ovo pitanje. | 1 |
| Nemam ideju | 1 |
| Nemam ideju. | 2 |
| Nemam odgovor | 2 |
| Nemam pojma | 1 |
| Neophodno je odrzivo i stabilno finansiranje. | 1 |
| Nisam dovoljno upucena | 1 |
| Nisam se time bavio da bih dao dovoljno kvalitetan odgovor. | 1 |
| Nisam siguran. | 2 |
| Nisam sigurna da mi je pitanje jasno (na koje grupe se misli). | 1 |
| Nista | 1 |
| Nista posebno, samo biti obrazovan profesionalac. | 1 |
| Novinarima treba vise edukacije o ovakvom izvestavanju. | 1 |
| Njihov pristup medijima | 1 |
| Njihova veca zastupljenost u meduijima, ne samo protokolarno vec sa stvarnim problemima koje imaju. | 1 |
| obavestiti ih o medijskim sadrzajima koji se njima bave | 1 |
| obavezati medije da odredjeni deo programa moraju posvetiti pojedinim grupama | 1 |
| Obezbediti stabilno finansiranje medija koji prate njihov rad | 1 |
| Obezbediti stabilnu finansijsku podrsku medijima civilnog drustva, obezbediti primenu zakona o javnim servisima i posebno vrednovati takve medijske sadrzaje prilikom odlucivanja o podnetim projektima na konkursima za sufinansiranje. | 1 |
| Obuciti urednike i senzibilisati za teme koje se ticu odredenih drustvenih grupa, baviti se njihovim svakodnevnim problemima i zivotom, razgovarati sa njima i ukljuciti u rad redakcija… a ne baviti se njima iskljucivo u crnim hronikama ili nekim bizarnim temama | 1 |
| Obuka i specijalizacija movinara za pracenje rada takvih grupa. | 1 |
| Obuke bi svakako doprinele unapredivanju informisanja razlicitih drustvenih grupa | 1 |
| Obuke i poveuanost redakcija sa NUNSom i NDNV | 1 |
| Obuke novinara i urednika; Promovisanje takvog sadrzaja; Davanje projekata; Davanje glasa razlicitim drustvenim grupama a ne govoriti u njihovo ime | 1 |
| obuke obuke obuke | 1 |
| odluka uredivackih timova medija da o tome izvestavaju na profesionalan nacin | 1 |
| Odrzivo finansiranje | 1 |
| Organizovanje fokus grupa u kojima bi ucestvovali i novinari i predstavnici udruzenja manjinskih grupa, kako bi se medusobno upoznali sa svojim mogucnostima, problemima i vaznim temama | 1 |
| otvorenost medija ka stvarnim potrebama gradana a ne vestackim kao sto su besmislene nesadrzajne konferencije za stampu nosilaca politickih funkcija i drugi za gradane potpuno nebitni sadrzaji | 1 |
| Otvorenost, dobronamernost i predusretljivost donosilaca odluka iz upravljackih struktura | 1 |
| Pisati o njihovom zivotu i sa lepse strane da budu vidljivi kao deo sredine u svakidasnjem zivotu, a ne kad se nesto dogodi i zavrsi u crnoj hronici | 1 |
| Pitati te grupe koje informacije su im od znacaja, ne kreirati sadrzaj be saradnje sa njima | 1 |
| Plate novinara, broj zaposlenih novinara u medijima, konstantne obuke novinara, istrazivanje medijskog trzista… | 1 |
| Podsticati rad medija civilnog drustva koji se zaista bave specificnim temama od znacaja samo za odredenu drustvenu grupu. | 1 |
| Pokusati o ovim temama senzibilisati nacionalne medije. | 1 |
| Posebna online platforma ili televizijska emisija na javnim medijskim servisimq | 1 |
| Posebni fondovi za sufinansiranje koji bi trebalo da se organizuju, kao ogranci drzavnih sekretarijata za kulturu i informisanje na svim nivoima vlasti. | 1 |
| Poseta medija skolama. Radionice i razgovori. Medijska pismenosg | 1 |
| Posto radim u manjinskom mediji, maloj drustvenoj grupi, ne vidimo nista sto bi trebalo ciniti u tomprav u. Nas zadatak je da uvek budemo u sluzbi nase zajednice, manjine. | 1 |
| Potpuna primena novinarskog kodeksa i profesionalnih standarda. | 1 |
| Povecanje pismenosti, kako elemenatarne tako i funkcionalne i medijske pismenosti | 1 |
| Povecati budzet u te svrhe i povesti racuna ko konkurise za sredstva | 1 |
| Pre svega izgradnja svesti da se politika Srbije ne vrti samo oko Vucica, kako u medijima, tako i u javnoj sferi | 1 |
| Pre svega ne bi bilo lose da clanovi tih grupa budu deo novinarske zajednice | 1 |
| Pre svega rad na svesti novinara i urednika o vaznosti informisanja i zastiti prava drustvenih grupa. Ljudi su problem, kao i jurenje za klikovima i profitom. Kada se to resi i medijski prostor ce biti manje kontaminiran. | 1 |
| Presiroko je postavljeno pitanje | 1 |
| Prigoditi se specificnostima tih drustvenih grupa | 1 |
| Prilagoditi sadrzaj i ne zanemarivati ni jednu manjinsku ili ranjivu kategoriju drustva | 1 |
| Profesionalizacija javnog servisa | 1 |
| Promeniti drustvenu klimu | 1 |
| promeniti rezim | 1 |
| Promeniti vlast, postovati demokratske principe | 1 |
| promocijom ljudskih prava i razlicitosti u javnom diskursu a ne nasilja, straha i jednoumlja i ukljucivanje ‘razlicitih’ u medijski rad | 1 |
| Rad na emisijama koje bi bile iskljucivo njima posvecene | 1 |
| Rad na terenu sa samim tim drustvenim grupama. | 1 |
| Radi boljeg razumevanja potreba razlicitih drustvenih grupa, poptrebna je dodatna edukacija novinara. | 1 |
| Raspustiti REM | 1 |
| Raspustiti REM i krenuti od pocetka! | 1 |
| Samo edukacija i sistemska podrska | 1 |
| Smatram da bi lokalni mediji trebalo da zaposle vise novinara, ali i da bolje placaju novinare. | 1 |
| Smatram da nije fer privilegovati medije civilnog drustva jer oni vec imaju vece mogucnosti za pristup fondovima medunarodnih donatora | 1 |
| Smeniti REM, ponovo podeliti nac. frekvencije i onda mozemo da pricamo o uvodenju emisija na razne teme, namenjenih razlicitim grupama… | 1 |
| Specijalizacije novinara za odredene teme, njihove konstantne edukacije | 1 |
| sPECIJALIZOVANA IZDANJA I MEDIJSKI SADRZAJI | 1 |
| sve gore navedeno | 1 |
| Sve navedeno da se postuje i bice bolje. | 1 |
| Sve navedeno, plus jacanje obrazovanja u tom smeru | 1 |
| Svi gradani se danas dobro informisu, odnosno imaju pristup svim sadrzajima, ali je njihov izbor nama cesto problematican. Medijsko opismenjavanje tokom obrazovanja, pocev od osnovne skole bi doprinelo da se to promeni. Ali, najpre bi trebalo medijski opismeniti same novinare i prosvetne radnike. | 1 |
| Takvo informisanje gotovo da i ne postoji. Dug je put. | 1 |
| Tehnoloski unaprediti redakcije manjinskih medija, obuciti novinare za rad u digitalnim formatima: podkasti, drustvene mreze… | 1 |
| Tematska diversifikacija projekata od javnog znacaja sufinansiranih od strane drzave. | 1 |
| Tematska specijalizacija medija, obuka novinara, subvencionisanje odrezenih sadrzaja/medija za te grupe. | 1 |
| Tesko je reci. Neke od njih nisu obucene da plasiraju informacije koje su za njih od znacaja do medija. Mediji bi morali da sagledaju i svoj pored drustvenog interesa da pisu o temama koje su od manjinskog znacaja. | 1 |
| To je zakasnela mera, davno je trebalo osnovati takav fond. | 1 |
| U upravne organe medija bi valjalo ukljuciti i pripadnike razlicitih drustvenih grupa, koji bi pomagali novinarima u vodenju medija. Isto tako, bilo bi bolje za javno informisanje kada bi medijima upravljali, ako vec nisu i vlasnici, oni koji stvaraju odredeni medij. (Slucaj Vremena, u odnosu na slucaj nekadasnje Nase Borbe, jeste indikativan odnos koji proizvode razni vlasnici.) | 1 |
| Uciniti atraktivnijom takvu vrstu sadrzaja, a ne, kao sto je neretko slucaj, zadovoljiti se formalnim pristupom u cilju ispunjavanja (zakonske) obaveze. | 1 |
| Uciti i decu medijskoj pismenosti, dake, studente… | 1 |
| Udruzivanje. Ako su u pitanju zene da se udruze one. Iz svih radnih sfera. One koje se bore za isti polozaj na poslu na primer. Mada tu treba biti posten do kraja. Dacu primer. Teniserka Serena Vilijams hoce istu nagradu za titulu na Rolan Garosu kao i pobednik u muskoj konkurenciji. Onda i ona treba da igra do tri dobijena seta. Napravi se pauza nakon tri seta pa nastave ako ne mogu, mada je ona mogla jer je bila jaka kao konj. Na to joj je neki Rumun, vlasnik Mastersa u Madridu rekao da ce tako biti kad bude imao istu zaradu od zenskog tenisa koliku i od muskog. To je jedan primer. Tu su i poljoprivrednici, ljudi i zene iz sveta kulture itd. | 1 |
| Uf | 1 |
| unapredenjem komunikacije | 1 |
| Upodobiti sistem informisanja svakodnevnim potrebama tih drustvenih grupa. Gledati interes gradana a ne poluiticke interese. | 1 |
| Uspostaviti bolju saradnju novinara i nadleznih institucija jer dosadasnja praksa pokazuje da institucije uglavnom ne odgovaraju na novinarska pitanja. Bolja saradnja novinara i institucija bi olaksala posao novinara jer bi u tom slucaju dobio neophodne informacije sa kojima bi mogao da upozna (informise) javnost o pravima, polozaju i slicnom odredenih drustvenih grupa. Takode, bolja komunikacija novinara i nadleznih isntitucija bi omogucila bolju informisanost gradana o nacinima i Zakonima koje drzava primenjuje kako bi poboljsala polozaj odredenih drustvenih grupa. | 1 |
| Uspostaviti parlamentarnu demokratiju, za pocetak. | 1 |
| Uspostavljanje saradnje izmedu medijskih organizacija i organizacija civilnog drustva koje se bave pitanjima razlicitih drustvenih grupa. Ova partnerstva mogu omoguciti pristup ciljanoj publici, razmenu znanja i iskustava, kao i promovisanje relevantnih tema i perspektiva. | 1 |
| Uvesti obavezne rublike | 1 |
| Uvesti obavezu znakovnog jezika u centralnim informativnim emisijama u svim televizijama sa nacionalnom pokrivenoscu. Uvesti obavezu da svi sajtovi koji su u registru budu kompatibilni sa “citacima” koje koriste slabovide osobe. Stimulisati osobe sa invaliditetom da se bave novinarstvom kroz posebne programe, kako bi zajedno sa novinarima kreirali sto autenticniji sadrzaj za tu drustvenu grupu, da se informisanje o njima ne bi svelo samo na Dan osoba sa invaliditetom. | 1 |
| Uvesti posticaje za sve medije ili novinare koji izvestavaju o temama koje su u intersu razlicitih drustvenih grupa | 1 |
| Uz primenu Medijske strategije i koristiti specijalne povode, recimo medunarodni dan kada se obelezava nesto, da se o toj temi posebno pise | 1 |
| Veca angazivanost i bolje poznavanje tih grupa | 1 |
| Veca angazovanost medija sa ciljem unapredivanja informisanja | 1 |
| Veca profesionalizacija medija koji ce biti usmereni na javni interes, a ne da budu sluge politickih grupacija | 1 |
| veca zastita novinara | 1 |
| Veca zastupljenost u medijima, izvestavanje po Kodeksu, bez senzacionalizma | 1 |
| Veci broj sadrzaja u medijima. | 1 |
| Veci fokus na informisanje razlicitih drustvenih grupa pri dodeli sredstava za sufinansiranje medijskog sadrzaja | 1 |
| Vise emisija i dostupnost informacija | 1 |
| Vise znanja o njihovim problemima i polozaju | 1 |
| Vracanje novinastva svojim nacelima. | 1 |
| Zainteresovati ih da se informisu o svojim pravima. | 1 |
| Zakonska obave6 | 1 |
| Zakonski urediti neke obaveze javnih servisa, detaljno propisati obavezni minimum programa posvecenim razlicitim drustvenim grupama. Slicno i za privatne emitere na nac.frekvencijama. | 1 |
| Zastita od “spoljnih politickih uticaja”, unapredena profesionalna znanja i razvijene digitalne kompetencije gradana, novinara i medijskih radnika i “red, rad, odgovornost i disciplina” :) | 1 |
| Доступност информација за одређену друштвену групу | 1 |
| Обука уредника | 1 |
| Обуке медијских радника али и припадника појединих ,посебно рањвих,друштвених група | 1 |
Pitanje broj 44: Kako biste ocenili vaše znanje o medijskoj pismenosti?
| Min44 | Srednja44 | Medijana44 | Max44 |
|---|---|---|---|
| 1 | 4.066298 | 4 | 5 |
| pitanja44_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| POTPUNO SAM NEUPUCEN/A | 2 | 1.10 |
| UGLAVNOM SAM NEUPUCEN/A | 5 | 2.76 |
| DELIMICNO SAM UPUCEN/A | 20 | 11.05 |
| UGLAVNOM SAM DOBRO UPUCEN/A | 106 | 58.56 |
| VEOMA SAM DOBRO UPUCEN/A | 48 | 26.52 |
Pitanje broj 45: Do koje mere smatrate da kampanje podizanja svesti građana u oblasti medijske pismenosti, kao i uvođenje predmeta medijske pismenosti u obrazovni sistem – doprinose poboljšanju kvaliteta medijske ponude u našoj zemlji.
| Min45 | Srednja45 | Medijana45 | Max45 |
|---|---|---|---|
| 0 | 3.955801 | 5 | 5 |
| pitanja45_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 3 | 1.66 |
| SMATRAM DA UPOTPUNOSTI NE DOPRINOSE POBOLJSANJU KVALITETA MEDIJSKE PONUDE U NASOJ ZEMLJI | 5 | 2.76 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM NE DOPRINOSE POBOLJSANJU KVALITETA MEDIJSKE PONUDE U NASOJ ZEMLJI | 20 | 11.05 |
| SMATRAM DA DONEKLE DOPRINOSE POBOLJSANJU KVALITETA MEDIJSKE PONUDE U NASOJ ZEMLJI | 32 | 17.68 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM DOPRINOSE POBOLJSANJU KVALITETA MEDIJSKE PONUDE U NASOJ ZEMLJI | 30 | 16.57 |
| SMATRAM DA ZNACAJNO DOPRINOSE POBOLJSANJU KVALITETA MEDIJSKE PONUDE U NASOJ ZEMLJI | 91 | 50.28 |
| Ispitanici su na odgovor drugo odogovorili |
|---|
| Zapravo, smatram da bi doprinele, a ne da doprinose. Jer ih nema, ili su makar nevidljive. |
| uz uslov da to nije samo formalno |
| To ne doprinosi kvalitetu sadrzaja vec pruza medijsku pismenost konzumentima madija |
| Ne uticu na kvalitetniju medijsku ponudu, ali pristup i razumevanje medijskih manipulacija od strane publike tj.konzumenata sadrzaja je potencijalno kvalitetniji |
| Pogotovo je znacajno uvodenje medijske pismenosti u obrazovni sistem, cak za decu predskoskog uzrasta. |
| Uvodenje medijske pismenosti je neophodno vec od prvog razreda osnovne skole. |
| Oni koji u skoli predaju medijsku pismenost ne znaju sta je to misle da je to informaticke pismenost |
| Nema “kvaliteta” informisanja u ovakvim okolnostima. Informisanje se svodi samo na hvalospeve o radu vlasti i pravljenje laznih biografija funkcionera |
| 5 |
| Gradani moraju da nauce da citaju vesti. |
| Sto je publika pismenija manje su sanse da ce konzumirati kvazi medij |
| Smatram da medijska pismenost ne treba da bude poseban predmet jer deca ionako imaju prevelik broj predmeta, ali da treba da bude vazan deo kurikuluma za srpski jezik i knjizevnost, od prvog razreda osnovne skole pa do zavrsetka srednjoskolskog obrazovanja. U te svrhe, neophodno je organizovati obuke iz medijske pismenosti za nastavnike i profesore. |
| mislim da takve kampanje i obuke vise uticue na razumevaje medijskih sadrzaja nego na samu medijsku ponudu |
Pitanje broj 46: U kojoj meri bi redovna obuka za medije i novinare u oblasti digitalne pismenosti (programiranje, pretraga kompleksnih baza podataka, itd.) doprinela unapređenju kvaliteta javnog informisanja?
| Min46 | Srednja46 | Medijana46 | Max46 |
|---|---|---|---|
| 1 | 4.298343 | 5 | 5 |
| pitanja46_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| SMATRAM DA UPOTPUNOSTI NE BI DOPRINELA | 2 | 1.10 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM NE BI DOPRINELA | 8 | 4.42 |
| SMATRAM DA BI DELIMICNO DOPRINELA | 29 | 16.02 |
| SMATRAM DA BI UGLAVNOM DOPRINELA | 37 | 20.44 |
| SMATRAM DA BI ZNACAJNO DOPRINELA | 105 | 58.01 |
Pitanje broj 47: Do koje mere smatrate da bi razvijanje svesti o specifičnoj izloženosti zloupotrebama privatnosti i bezbednosnim pretnjama onlajn i oflajn (posebno pripadnika osetljivih društvenih grupa) doprinelo unapređenju bezbednosti građana u medijskom prostoru?
| Min47 | Srednja47 | Medijana47 | Max47 |
|---|---|---|---|
| 0 | 4.055249 | 4 | 5 |
| pitanja47_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 5 | 2.76 |
| SMATRAM DA UPOTPUNOSTI NE BI DOPRINELO UNAPREDENJU BEZBEDNOSTI GRADANA U MEDIJSKOM PROSTORU | 1 | 0.55 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM NE BI DOPRINELO UNAPREDENJU BEZBEDNOSTI GRADANA U MEDIJSKOM PROSTORU | 5 | 2.76 |
| SMATRAM DA BI DONEKLE DOPRINELO UNAPREDENJU BEZBEDNOSTI GRADANA U MEDIJSKOM PROSTORU | 38 | 20.99 |
| SMATRAM DA BI UGLAVNOM DOPRINELO UNAPREDENJU BEZBEDNOSTI GRADANA U MEDIJSKOM PROSTORU | 51 | 28.18 |
| SMATRAM DA BI ZNACAJNO DOPRINELO UNAPREDENJU BEZBEDNOSTI GRADANA U MEDIJSKOM PROSTORU | 81 | 44.75 |
Pitanje broj 48: Strategija predviđa da se organizuju kampanje kojima bi bio cilj da mediji javno uspostave pravila o zaštiti privatnosti na internetu (korišćenje kolačića (cookies), obaveštavanje korisnika o svim relevantnim aspektima obrade njihovih podataka itd.). U kojoj meri bi to doprinelo boljoj informacionoj bezbednosti građana?
| Min48 | Srednja48 | Medijana48 | Max48 |
|---|---|---|---|
| 0 | 3.839779 | 4 | 5 |
| pitanja48_dup | Broj | perc |
|---|---|---|
| NISAM DOVOLJNO UPUCEN/A | 5 | 2.76 |
| SMATRAM DA UPOTPUNOSTI NE BI DOPRINELO UNAPREDENOJ INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI | 4 | 2.21 |
| SMATRAM DA UGLAVNOM NE BI DOPRINELO UNAPREDENOJ INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI GRADANA | 7 | 3.87 |
| SMATRAM DA BI DONEKLE DOPRINELO UNAPREDENOJ INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI GRADANA | 45 | 24.86 |
| SMATRAM DA BI UGLAVNOM DOPRINELO UNAPREDENOJ INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI GRADANA | 58 | 32.04 |
| SMATRAM DA BI ZNACAJNO DOPRINELO UNAPREDENOJ INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI GRADANA | 62 | 34.25 |
Pitanje broj 49: Šta bi (dodatno), po vašem mišljenju, trebalo preduzeti kako bi seunapredila medijska i digitalna pismenost? Upišite odgovor
Tabelu sa odgovorima na pitanje 49 pogledajte dole.
| Var1 | Freq |
|---|---|
| - | 3 |
| —– | 1 |
| … | 1 |
| … За почетак : исправите горенаведену серију понављаних грешака у овом упитнику и присилну потребу да савесно одговарам до-зла-Бога небројено пута притишћући неконтролисане жуте звездице или још горе - прекуцавајући одабране понуђене одговоре у простор намењен опционом коментару . А заправо се , видим , упорно понављам : писменост и кућно васпитање примарног типа очевидно не постоје у РСРБ - у супротном не бисмо обострано губили време на on line упитнике . И последње - не мање важно : ред + рад + дисциплина , лични + професионални + НАЦИОНАЛНИ морал , ” шлајмара ” на политичкЕ подобностИ и злА и простотЕ свих расположивих врста ( све у pluralia tantum ) , право + закон + учити , учити и само учити ( Владимир Иљич Лењин ) јер човек се учи док је жив ( стара мудра српска народна староставна пословица ) , спољње постулате је немогуће наметати у недостатку унутрашњег сазнајног начела и предачке наслеђене генерацијски памети шта нам је чинити . | 1 |
| / | 5 |
| ? | 1 |
| Ako se realizuje samo polovina od gore navedenih aktivnosti, to bi vec bio napredak. | 1 |
| Aktivna kampanja | 1 |
| bez komentara | 1 |
| Bez odgovora | 1 |
| Bolja promocija sadrzaja koje proizvodi npr Raskrikavanje | 1 |
| Cesce i sto obuhvatnije edukacije novinara. | 1 |
| Da informisanje bude takvo da sluzi gradanima a ne vlasti | 1 |
| Da javni servisi vode kampanji | 1 |
| Da se sredstvima neformalnog obrazovanja ojacava medijska pismenost grupa gradana koje nisu medijski radnici. | 1 |
| Danas bi vec svaki covek morao da zna kako zapravo funkcionise internet, na koji nacin se prikupljaju i cuvaju podaci, sta je ono sto u tim procesima ne vidimo, a bitno je, kao i na koji nacin funkcionisu najveci pretrazivacu poput Googla. | 1 |
| Davati primere u normalnim medijima u odnosu na konkretne spinove koje neko pravi od dogadaja, kada god je to moguce. Da gradani mogu videti na primeru kako se spinovi i dezinformacije prave, a kako izgleda prava i istinita informacija o tom istom dogadaju/vesti. Pa onda ih nije tesko prepoznati u slicnim narednim situacijama. | 1 |
| Dobro proveriti i formulisati jasne kriterijume ko ima kompetencije da se bavi medijskom pismsnoscu | 1 |
| Dodatne obuke za sve medijske radnike I saradnike | 1 |
| Dosledna primena medijskog zakonskog okvira. | 1 |
| Eduka ijA | 1 |
| Edukacija | 1 |
| Edukacija i obuka starijih kolega u okviru redakcija. | 1 |
| edukacija roditelja koji bi to preneli na decu | 1 |
| Edukacija u skolama | 1 |
| Edukacijom o standardima poverljivih medija. | 1 |
| Edukovanje mladih novinara | 1 |
| Instant, prelazno resenje za uvodenje u obrazovanje | 1 |
| Interakcija | 1 |
| Interne obuke | 1 |
| Iskljucivo obuke i novinara i stanovnistva doprinele bi unapredenju medijske i digitalne pismenosti u nasem drustvu. | 1 |
| Istinska dobra volja ljudi iz drzavnih institucija da koncipiraju a potom i u praksi primene ono sto su sa Pravim Novinarima dogovorili | 1 |
| jasan zakonski okvir i njegovo sprovodjenje | 1 |
| Jasno i razumljivo kroz primere objasnjavati vaznost ove vrste znanja i sve moguce probleme | 1 |
| Javni servisi da vise o tome izvestavaju | 1 |
| Javni servisi RTV i RTS bi trebalo da u svom programu takode organizujuneku vrstu kampanje o medijskoj pismenosti, kroz emisije i kompetentne sagovornike | 1 |
| Kada prenosi RTS sednicu Skupstine Srbije da to radio kao rialiti programi. Prenos sednice da kasni pet minuta i da se iseku psovke, pretnje i slicne gluposti. Ne treba mladi (posebno deca) da gledaju budale koje su (na zalost) predstavnici gradana u Parlamentu. Nisu svi ali ih ima. Plus nauciti novinare da ne prekidaju sagovornika svaki momenat. Ako im je gost covek koji toliko prica da mu trebaju stikle kako mu se jezik ne bi vukao po zemlji ipak je on gost televizije i treba ga ispostovati pa mu postavirti osam pitanja umesto 15. Ako nakon emisije kaze “niste me pitali (to to) kako smo se dogovorili pre emisiji, samo mu kazati”skratite jezik”. | 1 |
| Kampanja na nacionalnom nivou | 1 |
| Kontinuirana kampanja na svim medijima, propisana od strane drzave. Obaveza svih medija da odvoje prostor i na osnovu uniformne strategije upucuju na zamke u onlajn prostoru. | 1 |
| Kontinuirani proces obrazovanja za digitalnu medijsku pismenost od prvog razreda osnovne skole do zavrsetka srednjoskolskog obrazovanja. | 1 |
| Kontinuirani rad na sebi i svojim sposobnostima | 1 |
| Kontinuirano izvestavati o tim temama | 1 |
| Kreativne kampanje na drustvenim mrezama, koje ce da privuku “klik” mladih - mozda Ministarstvo da osmisli nesto tako, sto se takode moze plasirati i na portalima. Flajeri za stariju populaciju, vise priloga u centralnim informativnim emisijama javnog servisa (i drugih TV i medija) o bezbednosti na internetu i uopste o medijskoj pismenosti. | 1 |
| Krenuti sa obukamo jos od osnovne skole | 1 |
| Kroz organizovanje edukativnih radionica | 1 |
| Kroz prosvetu? | 1 |
| Kvalitetan medijski sadrzaj | 1 |
| Laksa dostupnost | 1 |
| Manhe jurenha za klikovima | 1 |
| Medijska kapanja | 1 |
| Medijska pismenost kao obavezni predmet u skolama. | 1 |
| Medijska pismenost mora uci u skolske kurikulume kao redovan predmet, a odraslo stanovnistvo da se o o medijskoj pismenosti obucava kroz krtatke forme na drustvenim mrezama. | 1 |
| Medijska pismenost treba da bude vise ukljucena u obrazovni sistem | 1 |
| Medijsko opismenjavanja od ranog uzrasta, dodatne obuke za medijske radnike, usvajanje strategije koja ce biti od kosristi i medijskim radnicima i konzumentima | 1 |
| Mogucnost gradana i pristup sredstvima informisanja | 1 |
| Mozda bi trebalo razmisliti o skolskom predmetu ili vise njih koji bi se bavili ovom temom. | 1 |
| Mozda da se i sami mediji bave njome, u smislu edukacije sopstvenih gledalaca/citalaca. | 1 |
| Mozda neke obuke. | 1 |
| n/a | 1 |
| N/a | 1 |
| na ovo pitanje ne mogu kratko da odgovorim | 1 |
| Napraviti kampanje koje su vidljive i dostupne sirem krugu od 50 ili 150 stalnih posetilaca takozvanih javnih dogadjaja. | 1 |
| Nastava medijske i digitalne pismenosti na svim nivoima obrazovanja. | 1 |
| Ne gobotiti ljudima o tome na dosadan nacin kroz teoriju, to ne citaju, vec zanimljivo i kroz primere sta to znaci i zasto je za njih bitno | 1 |
| ne znam | 1 |
| Ne znam | 7 |
| Ne znam. | 2 |
| Nema nama pomoci | 1 |
| Nemam drugih ideja. | 1 |
| Nemam ideja | 1 |
| Nemam ideju | 1 |
| Nemam odgovor. | 1 |
| nemam predlog | 1 |
| Nevladine organizacije mogu znacajno da doprinesu u ovoj sferi. | 1 |
| Nisam dovoljno strucan | 1 |
| Nista | 1 |
| Obavezne obuke za radnike u svim medijskim kucama. | 1 |
| Obavezni kursevi za novinare | 1 |
| Obezbediti da adekvatni i strucni ljudi sprovode obuke, a ne kako je to do sada cinjeno uglavnom na opstem, neprakticnom i vrlo nekvalitetnom nivou. | 1 |
| Obracati se i raditi sa razlicitim starosnim grupama na razlicite nacine. Posebnu paznju obratiti na digitalno opismenjavanje starijih tj analognih generacija koje su sklone nekritickom prihvatanju informacija iz digitalnog okruzenja. Deca bi mogla da drze casove bakama i dekama, pa i roditeljima | 1 |
| Obrazovanje o svemu tome kroz redovno skolovanje | 1 |
| Obuke | 1 |
| Obuke i javne prezentacije. | 1 |
| Obuke iz pomenutih oblasti koje bi bile dostupne onlajn i mogle da se prate neograniceno i bez nadoknade. | 1 |
| Obuke o prezentaciji medija na drustvenim mrezama. | 1 |
| obuke za medijske radnike | 1 |
| obuke za odgovoran rad medijskih radnika | 1 |
| Opet isti odgovor, dodatna edukacija novinara. | 1 |
| opismeniti novinare | 1 |
| Organizovati dodatne obuke i seminare | 1 |
| Osmisliti formu skole koja bi medijskoj pismenosti poducavala ljude starijeod 45 godina. Uvesti na TV sa nacionalnom frekvencijom kratku emisiju u formi nekadasnje “Nije tesko biti fin” i emitovati pre Dnevnika 2. Pokazivati primere spinovanja, laganja i propagande u medijima. Slikovito prikazati slucajeve o kojima je Savet za stampu vec doneo odluku o krsenju Kodeksa i na tim priperima uciti gradane kako da konzumiraju medije. | 1 |
| ovo je dovoljno | 1 |
| Pojedinacan rad s medijskik kucama. | 1 |
| Pokretanje predmeta komunikologija kao obaveznog u primarnoj skoli. | 1 |
| Postovanje standarda u digitalnim medijima. Da Vesti budu vesti, bez sludivanja, lazi, teorija zavere | 1 |
| Povecan broj medijski pismenih medija | 1 |
| Povecanje opste pismenosti gradanstva. Pa iz toga moze da proistekne sve ostalo, pa i medijska pismenost. Kakvu medijsku pismenost da ocekujete od nekoga ko moze biti prevaren na ulici od strane neznanca na prvi susret? | 1 |
| Povecati broj edukacija | 1 |
| Pravilna i adekvatna informisanost o temi | 1 |
| pravilno kadriranje. da se na prava mesta postavljaju pravi ljudi (a ima ih) slika medijske pismenosti (kao i slika bile koje druge oblasti) bila bi sasvim drugacija | 1 |
| Pre svega, tako sto bi se medijska pismenost uvela kao predmet u skole, jer je vazno u sto ranijem uzrastu krenuti sa edukacijom. | 1 |
| Predmet u osnovnoj skoli. | 1 |
| prepoznavanje laznih vesti | 1 |
| Prepustiti strucnim licima u toj oblasti da razviju strategiju i pratece akcione planove, a potom iste i realizovati, pre svega, medu mladima. To je dugotrajan proces, koji zahteva ozbiljan pristup, kojem aktuelni kvazistrucnjaci nisu vicni | 1 |
| Prilagoditi novinarski kodeks | 1 |
| primeniti unapred navedeno u pitanjima | 1 |
| Pristup veceg broja gradjana sadrzajima profesionalnih medija | 1 |
| Problem su opet oni koji nece prihvatiti nikakvo opismenjavanje, a omoguceno im je da sa nac.frekvwncija dopiru do ogromnog broja gradana… | 1 |
| PROIZVODNJA SADRZAJA U SKLADU SA PRAVILIMA PROFESIJE I KODEKSOM | 1 |
| promena rezima | 1 |
| Promocija razvoja kritickog misljenja u drustvu, posebno kod mladih. | 1 |
| Razvijanje svesti kod novinara o vaznosti medijske pismenosti | 1 |
| sami citaoci bi morali da nadju vremena bar da razmisle da li je nesto tacno sto su procitali, ako ne i da provere | 1 |
| Sami mediji bi morali u vecoj meri da se bave ovim temama. | 1 |
| Selekcija ko je novinar a ko ne | 1 |
| Skilsko obrazovanje. | 1 |
| Skola | 1 |
| Sloboda medija | 1 |
| Specijalizovane emisije, medijske kampanje na tu temu… | 1 |
| Sprovesti ozbiljnu i ekfikasnu kampanju protiv medijske nepismenosti | 1 |
| Sprovesti za pocetak nesto od gore navedenog. | 1 |
| Stalne obuke. | 1 |
| Stalno usavrsavanje | 1 |
| Sto ranije/u predskolskom uzrastu poceti sa strucno pripremljenom i provodenom obukom. | 1 |
| Sto vise edukacije o tome i sto vise prakse | 1 |
| Strogo kaznjavati medije koji plasiraju lazne vesti i klevete. | 1 |
| sustiniski ovde je problem to sto svi mediji jure za klikovima sto onda proizvoi ogromne probleme u postovanju privatnosti i svih drugh pravila Kodeksa. | 1 |
| Svaki oblik edukacije, formalan i neformalan, moze da pomogne. | 1 |
| Sve sto je navedeno u upitniku a do sada se nije dogodilo pa tako imamo medijski nepismene gradane, nepismene novinare, fals projekte za koje se daje ogroman novac gradana Srbije……… | 1 |
| Svesno podizanje znanja u sistema za sticanje znanja u skolama bi moglo doptineti medijskoj pismenosti. Dokle god se kod daka spusta sistem znanja kroz ocenjivanje, necemo dobiti svesne i samostalne gradane, koji razmisljaju svojom glavom. Dok se gleda gomila daka kome treba poporaviti lose ocene, a ne oni najbolji, sistem svesti o informisanju se nece promenuti. Tu nikakve strategije nemogu doprineti. | 1 |
| Te predmete u skolama uciniti ozbiljnijim | 1 |
| Temu delegirati kroz vaspitno-obrazovni sistem u sto ranijem uzrastu, jer mislim da bi jedino tako resenje bilo sistemsko. | 1 |
| to je to | 1 |
| Tokom celog skolovanja hraniti informacijama o medijskoj pismenosti. | 1 |
| Treba gradanima objasniti pravo znacenje tih termina i koliko je to vazno za sve | 1 |
| Treba resiti dosta pre toga, a digitalna pismenost ce doci sama po sebi. | 1 |
| Trebalo bi je pribliziti svim slojevima drustva. | 1 |
| Uglavnom sve prethodno navedeno. | 1 |
| Uh, mnogo toga, recimo obuke nastavnika u osnovim i srednjim skolama za medijsku pismenost kako bi oni priblizli temu ucenicima. Takode, obuka omladinskih vrsnjackih edukatora o ovoj temi. | 1 |
| Ukinuti tabloide | 1 |
| Uredjeno drustvo | 1 |
| Usmeriti medijsku pismenost na mlade. | 1 |
| Uspostaviti sistem odgovornosti u odnosu na medijske platforme koje kreiraju lazne vesti i dezinformisu javnost. | 1 |
| Uspostavljanje partnerstava izmedu medijskih organizacija i obrazovnih institucija radi zajednickih inicijativa koje promovisu medijsku i digitalnu pismenost. Ova saradnja moze ukljucivati <U+200B><U+200B>davanje pristupa autenticnim medijskim izvorima, organizovanje poseta novinarskim redakcijama i digitalnim studijima, kao i mentorstvo i podrsku za projekte ucenika. | 1 |
| Uvesti je kao obavezan predmet u osnovnim i srednjim skolama | 1 |
| Uvesti je kao predmet u osnovne skole i od najranijeg uzrasta poducavati decu sta ona sve podrazumeva. | 1 |
| Uvesti kao obavezan predmet u osnovnim i srednjim skolama. | 1 |
| Uvesti medijsku pismenost u obrazovni sistem od najranijeg uzrasta (naravno, prikladno uzrastu) uz uslov da prosvetni radnici budu dobro obuceni (ili da se time bave obuceni medijski radnici). Stalno sprovoditi suptilnu medijsku kampanju kako bi se i stariji uputili u medijsku pismenost i shvatili njen znacaj. | 1 |
| Uvesti svakodnevne kampanje o tome | 1 |
| Uvodenja u skolski sistem | 1 |
| Uvodenje efikasnije zastite od govora mrznje i ugrozavanja bezbednosti je vazan uslov za stvaranje uslova da korisnici obrate vise paznje na medijsku i digitalnu pismenost. | 1 |
| uvodenjem ovog predmeta u skolsko obrazovanje | 1 |
| Vazno je da se uvede predmet/tema u obrazovni sistem; Da sami mediji pisu o tome | 1 |
| Veca kolicina medijskih sadrzaja dostupnih svim gradjanina posebno mladima koji popularno obradjuju ovu temu… upotreba drustvenih mreza za permanetnu edukaciju kroz intervenisanja na dnevnim primerima medijske nepsemineosti.. | 1 |
| Veci nivo opsteg obrazovanja | 1 |
| Vise edukacija | 1 |
| vise informacija u javnosti o tome | 1 |
| Vise medijskog prostora za te teme. | 1 |
| Vise obuka | 1 |
| Vise obuka novinara i bolja informisanost javnosti. | 1 |
| Vise prostora ovoj tematskoj oblasti na javnom servisu. | 1 |
| Visoko obrazovanje treba da je uslov za ulazak u novinarski zanat. | 1 |
| Vratiti se POSTULATIMA novinarstva. | 1 |
| Zakon o tretmanu medija i ljudi koji rade u njima kao drustveno znacajnim ciniocima - i, naravno, primena takvog zakona | 1 |
| Zivimo u savremenom dobu “kreiranja i konzumiranja” digitalnih komunikacija i pismenosti, gde nam je potrebna sposobnost razumevanja i analiticko- kritickog usvajanja medijskih sadrzaja, i znanje kreiranja medijskih poruka. | 1 |
| Едукација | 1 |
| Обуке | 1 |
| Потребно је законски уредити област информисања како би у овој области могли да раде само они који су се високо образовали за ову област. | 1 |
Pitanje broj 50: Da li biste nešto dodali, imali neki predlog ili sugestiju u vezi sa upitnikom ili temom koju je ovaj upitnik pokrio?
Tabelu sa odgovorima na pitanje 50 pogledajte dole.
| Var1 | Freq |
|---|---|
| - | 5 |
| … So God help us … | 1 |
| / | 5 |
| Bilo bi lepo prezentovati konkretne korake, makar oni bili samo primeri iz prakse. | 1 |
| bolje ne | 1 |
| Dobro koncipiran upitinik, nedostaje mogucnost obelezavanja vise odgovora kod pojedinih pitanja. Npr. danas je svaki stampani medij ujedno i onlajn medij. | 1 |
| hvala | 1 |
| Hvala | 1 |
| Hvala na pozivu, nadam se da ce doprineti | 1 |
| Hvala vam sto istrazujete ovu temu! | 1 |
| Hvala vama. | 1 |
| Insistirati na tribinama, obuci, javnim raspravama, osnaziti novinarska udruzenja dati im vece nadleznosti jer od preporuka i reci osude praksa je pokazala nema znacajnog boljitka | 1 |
| Istrajavati na primeni Medijske strateggije | 1 |
| Izbor kompetentnih ljudi i apoliticnih medijskih strucnjaka u znacajnim sferama iz oblasti medija. | 1 |
| Kako da lokalni mediji izmedu sebe saraduju na proifesionalnim i drugim pitanjima, kako da razmenjuju informacije i iskustva u radu… | 1 |
| Lose vam * funkcionisu pa sam upisivala i cifrom odgovor u odeljku za komentar. Za upitnik nemam dopuna | 1 |
| Medijska scena u Srbiji je toliko zatrovana, pluralizovana na dva i po tabora i zagadena, da bi bilo najbolje - ukinuti sve medije osim javnih servisa. Cast izuzecima. Licencirati novinare, a na javnim servisima ostaviti samo ljude koji ce usmeno i pismeno proci testove koji su u skladu sa zakonima ove zemlje i normama ovog drustva. Ako mi to uopste imamo. Do tada, svaka medijska strategija je nista drugo do - sminkanje mrtvaca. | 1 |
| Medijska strategija je stvar struke, a ne drzave. To je nespojiva kombinacija u kojoj se zna pobednik. | 1 |
| Medijska udruzenja bi mogla da porade na svom dinamicnijem radu i motivisanju veceg broja medijskih profesionalaca da uzmu ucesce u ovoj vaznoj temi. | 1 |
| mislim da upitnik naglaseno istrazuje drustveni uticaj medija, a da se nedovoljno bavi stvarnim potrebama i zahtevima gradana, sto najcesce dovodi do neuspesnih transformacija medija | 1 |
| Mnogo koleginica i kolega prezivljava teske dane. Hvala na ovakvoj anketi gde mozemo da saopstimo svoje misljenje. | 1 |
| Mozda bih vas samo, retoricki, pitala: Hoce li moja komsinica, koja nema nikakve veze s medijima, niti je to direktno interesuje, ali i na nju, kao i na sve gradane ove zemlje, stvara znacajne posledice - ISTA SAZNATI O VASIM AKTIVNOSTIMA I VAZNOSTI BEZBEDNOSTI NOVINARA, CENZURI I AUTOCENZURI, MEDIJSKOJ PISMENOSTI, TROVACIMA MEDIJAKOG PROSTORA, I TAKO DALJE, I TAKO DALJE… | 1 |
| N/a | 1 |
| Nadam se da ce buduce generacije novinara biti zadovoljnine I srecnije. | 1 |
| Nadam se da ce se situacija popraviti | 1 |
| Nadam se da cete uciniti sve da se u potpunosti usvoji Medijska strategija, kao i da nakon toga nece ostati samo mrtvo slovo na papiru. | 1 |
| Nastavite sa ovim dobrim radom :) | 1 |
| ne | 6 |
| Ne | 20 |
| Ne … | 1 |
| Ne bih | 1 |
| Ne bih nista dodala | 1 |
| Ne bih nista dodao, osim podrske za dalji rad u upoznavanju gradana i medijskih radnika o ovim temama. | 1 |
| Ne bih nista dodavala | 1 |
| Ne bih nista vise dodao | 1 |
| Ne znam sta bi dodao | 1 |
| Ne. | 9 |
| Ne. Pozdrav! | 1 |
| nemam | 1 |
| Nemam | 3 |
| nemam dodatak ni primedbu | 1 |
| Nemam dodatna zapazanja. | 1 |
| Nista od ovoga nema nikakvog znacaja sve dok postoji ogromna ekonomska zavisnost medija od nosilaca politicke moci i dok se uredivacka politika kreira izvan redakcija, odnosno dok se diktira iz tih istih centara politicke moci, a to se odnosi i na medijsku kucu u kojoj radim. | 1 |
| Ove teme su preko potrebne u medijima. Hvala. | 1 |
| promenite rezim .. kad ode vucic i lopovi onda moze da se o ovome prica | 1 |
| Rezultate svih ovih anketa treba objavljivati. Ako neko radi u nekim “novinama” tipa dnevnog lista “Dezinformer” i ne zna neke stvari zato sto je neiskusan, pocetnik ili mlad da vidi sta je i kako je i da se nauci boriti za sebe. Mozda bi se setio i jos necega ali trenutno ne mogu da se setim. | 1 |
| Smatram da je vazno sto se bavite ovom temom, u nadi da cemo jednog dana imati mnogo kvalitetnije medije koji izvestavaju o onome sto se stvarno dogada, a ne propagandna glasila | 1 |
| Smrt fasizmu i kapitalizmu! | 1 |
| Srecno | 1 |
| SRECNO SA OVIM | 1 |
| SUPER | 1 |
| Svaka inicijativa,strategija ili forma, koja moze poboljsati bilo koju oblast u drustvu je lekovita. Nazalost , razliciti interesni uticaji obezvredjuju prakticnu primenu i samim tim poboljsanja. | 1 |
| Sve je super dok je na papiru i dok to stvarnost svakodnevno ne dematuje. | 1 |
| Sveobuhvatan je upitnik. | 1 |
| Tema je svakako bitna, upitnik je profesionalno uraden. | 1 |
| U ponudenim odgovorima kada se obelezi zvezdica ispred odgovora, automatski se obeleze i sve zvezdice ispred prethodnih ponudenih odgovora sto nije dobro. Ovakve ankete ne bi smele da imaju tehnicke propuste. | 1 |
| U potrazi za odrzivim medijskim biznis modelom, izgubili smo novinarstvo. | 1 |
| Upitnik je dobar. Nadam se da ce rezultati istrazivanja biti na korist cele medijske zajednice u zemlji. | 1 |
| Upitnik je pokrio kljucne aspekte medijskih problema u Srbiji. Nadam se da se nece stati samo na upitniku. | 1 |
| Upitnik je sjajan | 1 |
| Uzurpacija medija - onih ozbiljnih i profesionalnih, a njih je jako malo - od strane “zutih” medija, cine se namerno stvara utisak da su “svi mediji manje-vise okej” | 1 |
| Vazno je raditi sa medijima na svim poljima, od medijske pismenosti, preko senizbilisanosti za manjinske grupe i postovanju autorskih i srodnih prava medijski radnika. | 1 |
| Veoma kvalitetan upitnik! | 1 |
| Vise obratiti paznju na medije koji ne postuju nikakva pravila, ni kodeksa. Mozda medije podeliti na medije inemedije/medije@ | 1 |
| Vrlo ambiciozno, slojevito i sveobuhvatno, naravno na neka pitanja je moralo „grublje” i nepreciznije da se odgovara, jer postoje uslovljenosti, nijanse i izuzeci. U svakom slucaju korisno, s nestrpljenjem cekam rezultate istrazivanja. | 1 |
| Vrlo je licne prirode podaci o nama sto dajemo misljenje, mogu se prepoznati pojedinci. | 1 |
| Vrlo je tesko ocenjivati primenu sistemskog dokumenta u sistemu koji zapravo ne postoji, odnosno koji je postavljen na nakaradnim osnovama i samovolji ljudi na vlasti. | 1 |
| Zanimaju me potpuni javni rezultati ove ankete, kad sam vec ulozio znatno vise vemena od onoga koje ste mi najavili za popunjavanje te ankete :) Uzgred, nisam bas siguran da je deo pitanja o medijskoj i digitalnoj pismenosti ovde sasvim razraden. Znam, to su novije teme, ali… | 1 |
| Zapravo, ne. | 1 |
| Zelim vam puno uspeha u radu… | 1 |
| Не | 1 |
| Све је мање професионалних медија и новинара. Мислим да је време давно истекло за бољу медијску слику земље у којој живимо. И зато тако и живимо | 1 |